Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Други август Евростат обележава као међународни дан пива и у свом саопштењу (линк) наводи Србију као другу земљу ван ЕУ, након Мексика на сувереном првом месту према количини пива увезеног са простора ван ЕУ.
Том другом месту можемо захвалити Мирославу Мишковићу и одлуци Делта холдинга да уђе на тржиште Бугарске, пре него што је Делта продата Делезу.
Прошле године је нагло увећана вредност увоза пива из Словеније, са 1,6 на 4,5 милиона евра и из Немачке, са 1,3 на 2,1 милиона евра, а ово можемо захвалити пословању Меркатора и Лидла.
Према подацима Евростат-а извоз пива из Србије у ЕУ вредео је 20,1 милиона евра у 2018, највише у Бугарску (10,6) и у Хрватску (3,8), а увоз 18,7 милиона евра и то највише из Словеније (4,9 милиона евра), Немачке (3,1) и Чешке (2,5 милиона).
Да су трошкови транспорта постали много важније ограничење робној размени од царинске заштите најбоље приказују подаци из приложене табеле. Просечна јединична цена извоза из Србије у ЕУ била је 1,45 евра по килограму у 2018, док је просечна цена увоза била 1,99 евра.
Роба из Србије била је најскупља приликом пласмана у удаљене земље и обратно. Просечна извозна цена за Ирску била је 8,73 евра по килогаму, следе Шведска (6,49) и Данска (5,09). Најнижа цена извоза била је у Бугарску (0,6), Кипар (0,74), Румунију (0,79), Словенију (0,8) и Хрватску (0,98).
Увоз је био најскупљи са Малте (38,91 евра по килограму и из Ирске (22,42) а најевтинији из Латвије (0,43), Бугарске (0,58), и Хрватске (0,82).
Просечна извозна цена пива била је 0,35 евра по литру а увозна 0,44. Пиво се најевтиније извозило у Мађарску (0,3), Бугарску (0,34) и Хрватску (0,36), а најскупље у Белгију (3,43) и Данску (2,91). Најевтинији увоз пива био је из Хрватске (0,18), Румуније и Мађарске (по 0,37 евра по литру), а најскупљи из УК (1,61) и Шпаније (1,1).
Увоз пива из Србије учествовао је са 0,9% у укупном увозу чланица ЕУ, а 11,9% у укупном увозу из земаља ван ЕУ. Највећи удео у укупном увозу Србија је имала код Бугарске (50%), Хрватске (11,3%) и Мађарске (8,7%), а код увоза ван ЕУ код Бугарске (94,6%), Словеније (81,8%), Хрватске (81,5%) и Мађарске (80,4%).
То су подаци Евростата.
Према подацима достављеним СТО-у у претходних 12 година извоз пива из Србије вредео је 605 милиона евра, увоз 97 те је остварен суфицит у износу од 508 милиона евра. Највећи део суфицита остварен је у трговини пивом са БиХ (402,7), Црном Гором (40,3) и Северном Македонијом (6,3). Од чланица ЕУ највећи суфицит остварен је у трговини са Бугарском (37,1), Хрватском (31), Грчком (15) и Мађарском (13,2) а дефицит у трговини са Словенијом (-9,6) и Мађарском (-8,4 милиона евра).
Услед бржег раста увоза од извоза постоји могућност да за пар година постанемо нето увозник пива. У односу на 2007 извоз пива је у 2018 био већи за 12,2%, док је увоз повећан за 109,6%. У 2007 извоз је 5,6 пута више вредео од увоза, а у 2018 вредео је 3 пута више.
