Када би неко имао стрпљења да уредно архивира свакодневне вести којима смо дуги низ година бомбардовани, оставио би сведочанство будућим нараштајима у каквим смо условима живели.
Ипак, има и знакова крај пута, који доказују да разум није сасвим протеран из мајчице Србије. На један налетех случајно у ноћној шетњи. Багер иза билборда појачао је натпис на њему.
У „Ко то тамо пева“, Цигани су отпевали: „Волео бих мајко мила, да се ово само снева“. Али, ово су наши животи, а не филм.