Muzej na vodi: Arheološko nalazište Vinča

Бог је прво створио Србе. Међутим, Срби су толико били склони поделама и цепању да су из човеколиког облика дошли до амеба. Зачуди се Бог, требаће милијарде година да оно што је Он створио опет добије првобитни облик. Али тако је било. Срби су прва божја створења која су упропастила Његово дело, и под његовим су проклетством док буде света по Његовој вољи. Не прође много времена а Срби направе неку глупост која га натера да их казни.

Након одласка у Хиландар, и повратка 800 година у прошлост, ред је био да одем и обиђем археолошко налазиште у Винчи http://www.mgb.org.rs/ , те да се вратим у скоро десет пута удаљенију прошлост. Музеј је отворен за јавност крајем прошле године када га је обишло преко хиљаду људи, укључујући ту и Сашу Милојевића, а поново ће бити регуларно отворен од првог априла (није шала), док ће до тада посете бити могуће уколико се најаве.

Кустос музеја је веома пријатна особа склона да се потпуно уживи у причу о људима који су ту живели пре више од 7 хиљада година, толико да може да се повреди или да оштети неки од ретких, и драгоцених експоната. Мени је прича о култури становника Винче била веома непријатна јер сам гледао у своју децу и мислио се, у чему су данашњи Срби напреднији од тих становника на овим просторима из каменог доба? Имају илузију напретка кроз гледање у телевизијске фарме (уместо да се мрдну од истих и да причувају много културније, пардон корисније, животиње), слање бесмислених порука и разговора телефонима и другим напредним електронским уређајима. Винчанима је Мајка била симбол будности и плодности, а сада је мајки све мање, и баш не симболизују много тога доброг застрашеним мушкарцима од њиховог циклуса и материјалних потреба.

Да бих прекинуо ову непријатну бајку о људима који су производили, женама правили накит, трговали, имали пећи за грејање у свакој просторији, питао сам око посете музеју и око могућности за његов развој. Ту ми је кустос причао о огромним потенцијалима да се ова и данас повољна локација искористи да се у музеј доведу десетине хиљада странаца са крузера и са ауто пута. Музеј би могао да има радионице у којима би се посетиоци мотивисали да нешто раде и направе како се то чинило пре толико хиљада година. Уз улазнице би се продавали и кафа и сокови. Све то кад се измножи приходи би могли да износе више милиона евра. Тим парама би могла да се наставе истраживања, да се финансира домаћа култура, само не да се опет праве амебе.

Основни проблем је израда просторног регулационог плана (не знам тачно, присећам се), затим израда студија о инвестиционим улагањима и мало новца за радове да се овај скромни локалитет „накити“ макетама кућа из давних времена, и другим садржајима који би привукли посетиоце и зарадили новац. Већина потребних послова је у рукама државе и не би требало да кошта ништа или би коштало мало. Локација музеја је одлична, на 20 метара од пристаништа у Винчи и на 10 километара од искључења са ауто пута за кружни пут.

Е сад, када би неко имао добрих жеља и намера па још и да оживи и Нуклеарни институт у Винчи.