Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Мала и средња предузећа (МСП), она која имају мање од 250 запослених, често на називају кичмом европске економије, јер повећавају запосленост и могућности за развој (линк). Због ограничења која су уведена због пандемије COVID-19, она су међу најтеже погођеним услед пада економске активности.
У 2017, велика већина (98,9%) предузећа у ЕУ, у нефинансијском сектору, су била предузећа са мање од 49 запослених (мала предузећа), праћена са средњим предузећима (50-249 запослених) са уделом од 0,9% у укупном броју. Само 0,2% предузећа је имало 250 или више запослених и она су зато класификована као велика предузећа.
У 2017. је било 22,2 милиона МСП у нефинансијском сектору ЕУ и они су учествовали са више од половином (56%, 3,5 билиона евра) у укупној додатој вредности.
МСП су запошљавала 83,9 милиона лица учествујући са 67% у укупној запослености. Преко половина укупног броја запослених у МСП била је у три активности: трговини (20,7 милиона, 27% малих и 19% од запослености у средњим), прерађивачкој индустрији (15,8 милиона, 14% и 33%) и грађевинарству (10,2 милиона, 14% и 7%).
Међу чланицама са доступрним подацима, највећи удео у запослености мала предузећа су имала у Португалији (61%), Шпанији (58%), Летонији и Естонији (по 57%) и Словачкој (56%).
Средња предузећа су имала највећи удео у Луксембургу (25%) затим у Литванији (23%), Естонији и Летонији (у обе по 22%).
У бази има и података за Србију. Пошто су непотпуни у занемарљивом делу (испод 1%), попунио сам и обележио црвеном бојом.
Пре карактеристика МСП-а треба обратити пажњу на одступања структуре нашег пословног нефинансијског сектора у односу на структуру у ЕУ. Укупан податак за ЕУ елиминише специфичности појединих чланица, на пример, да ли су одступања од просека већа за мале земље и за колико (посебно код података о запослености и додатој вредности по делатностима).
Србија има веома сличне уделе као и ЕУ код додате вредности и запослености у трговини, који је други сектор по величини. У прерађивачкој индустрији, као највећем сектору, имамо веће уделе од укупног за ЕУ. Највеће одступање нашег, већег, удела, постоји код снабдевања електричном енергијом. ЕУ има већи удео у додатој вредности и у запослености код професионалних, научних и техничких активности и код административних и помоћних активности.
Које су основне карактеристике структуре предузећа у Србији у односу на ЕУ?
Србија има мањи удео у додатој вредности малих предузећа у односу на ЕУ (29,9% према 37,3%), и већи удео средњих (21% према 18,6%) и великих предузећа (49,1% : 44,1%).
Удео великих предузећа у додатој вредности снабдевања електричном енергијом је највећи посматрано по делатностима и у Србији и у ЕУ, али је он у Србији 93,7%, а у ЕУ 69,2%.
У поправци рачунара и личним услугама у Србији је 100% предузећа из сектора МСП, док у ЕУ 27,4% додате вредности стварају велика предузећа.
У две највеће делатности, прерађивачкој индустрији и трговини, имамо сличну структуру додате вредности према величини предузећа као и ЕУ.
Србија има и мањи удео малих предузећа у запослености у односу на ЕУ – код нас је 40,5% а у ЕУ 50%. Имамо већи удео средњих (20,1% : 16,9%) и великих (39,3% : 33%).
У прерађивачкој индустрији и у трговини, као две највеће пословне делатности, имамо сличне уделе у запослености малих и средњих предузећа као и ЕУ.
Снабдевање електричном енергијом има највећи удео у запослености великих предузећа и у Србији (87,7%) и у ЕУ (73,9%).
Мањи удео у укупној запослености великих предузећа од 10% има сектор некретнина и у Србији (6,7%) и у ЕУ (8,6%), док је он и у грађевинарству у Србији мањи (6,7%) а у ЕУ незнатно већи (10,7%).
Када поделимо додату вредност са бројем запослених долазимо до додате вредности по запосленом као изведеном показатељу продуктивности рада. У Србији је додата вредност по запосленом на 30,1% од вредности у ЕУ. По делатностима највиша је у грађевинарству (37,7% од ЕУ) а најмања у снабдевању водом (18,3%).
Мала предузећа у Србији остварују 29,8% од додате вредности по запосленом у ЕУ. Најповољнији однос наша мала предузећа имају у пословању некретнинама (41,2%) а најмање повољан код снабдевања електричном енергијом (5,1%).
У односу на просечну додатну вредност по запосленом мала предузећа у Србији имају 74% од просечне, средња 104% а велика 125%. У ЕУ је ова скала: 75%; 110% и 134%.
Велика предузећа имају испод просечну додату вредност по запосленом у Србији у три активности (трговина, професионалне, научне и техничке активности и у административним и помоћним услугама), док у ЕУ имају у две активности (снабдевање електричном енергијом и административне и помоћне активности).
