Mogućnosti za izvoz Srbije u Irak

Uvoz Iraka je na nivou uvoza Srbije ili Hrvatske, oko 15 milijardi evra. Za razliku od ove dve zemlje Irak ima dvostruko veću vrednost izvoza, a ne upola manju, što omogućava veliki rast potrošnje u budućnosti.

 

Turska i Kina učestvuju sa nepunih 50% u ukupnom uvozu Iraka, tako da naša preduzeća treba da se suoče sa jakom cenovnom konkurencijom istih kompanija koje uspešno povećavaju udeo i na srpskom i na hrvatskom tržištu.

 

Hrvatsku i Srbiju pominjem zajedno iz dva razloga: zato što imaju gotovo identičnu vrednost izvoza, i zato što imaju izvoznu ponudu veoma sličnu uvoznoj tražnji Iraka.

 

Ovo su dovoljno dobri razlozi za zajednički nastup preduzeća i iz Slovenije, BiH, Crne Gore i Makedonije na tržištu Iraka. Zajednički nastup smanjiće troškove ulaska na tržište (marketing, kontakti lice u lice, iskustvo na tenderima), a i jedinične izvozne cene ako se nastupa sa većim količinama robe.

 

Izjava Miroslava Lazanskog kako je Irak „besplatna američka crpna stanica“ motivisao me je da vidim kome i po kojoj ceni Irak prodaje sirovu naftu, kao i da uporedim sa cenama izvoza drugih zemalja.

 

Sirova nafta učestvuje sa 99,44% u ukupnom izvozu Iraka.

 

Pri tome je udeo SAD u ukupnom izvozu opadajući, sa preko 40% u 2006. na manje od 30% u 2010. godini. Raste udeo drugih zemalja, a Kine posebno.

 

Jedinična cena izvoza u SAD je u 2009. bila ispod prosečne, a u 2008. i u 2010. iznad prosečne. Ovo nije korigovano za troškove transporta, koji su verovatno pod Free on board klauzulom.

 

Poslednja tabela pokazuje cene najvećih izvoznica (uz grešku kod Nigerije). Cena nafte iz Iraka je tri do pet posto niža od prosečne svetske, što može da bude i posledica nižih troškova proizvodnje.

 

Ne znam za vlasništva kompanija koje proizvode sirovu naftu, ali mislim da ipak nije besplatna američka crpna stanica. U svetu krupnog kapitala na nacionalno se poziva kada su kompanije u problemu, izjavio je Sarkozi na početku krize.