Najveći deo tokova SDI predstavljaju kupovine i pripajanja kompanija unutar razvijenih zemalja, kao i širenje poslovanja iz jedne u drugu razvijenu zemlju. U ukupnom odlivu razvijene zemlje učestvovale su u 2012. godini sa 79%, a u ukupnom prilivu sa 62%. Ipak, globalizacija je uticala da zemlje u razvoju povećaju svoj udeo u svetskom odlivu investicija sa 6,9% u 1990, na 11,3% u 2000, i na 18,9% u 2012, a u svetskom prilivu sa 24,7% na 23,6% i na 33,9%, respektivno. Zemlje u tranziciji do 1990. godine nisu bile uključene u svetske tokove SDI. U 2000. godini učestvovale su sa 0,27% a u 2012. sa 1,95% u kumulativnom odlivu investicija, dok je njihov udeo u prilivu povećan sa 0,8%, u 2000 na 3,7% u 2012. godini.
Ernesto Sabato je ljutitim mladim komunistima u Argentini rekao, parafraziram: deco, ja jesam za revoluciju, ali ako će ona dovesti do dece zatupljene televizijom koja piju koka kolu, onda sam protiv. Od tada, pre oko 40 godina, metode zatupljivanja su
žestoko napredovale, a i portfolio proizvoda dostupnih globalnim potrošačkim jedinicama je uvećan, ali je suština ostala ista.
Ukupan suficit zemalja sa neto odlivom investicija iznosio je 5.689 milijardi dolara u 2012. godini. Pri tome su SAD, Japan i Nemačka dovoljne da se objasni polovina suficita, a još i Ujedinjeno Kraljevstvo, Švajcarska, Holandija i Francuska više od četiri petine suficita u investiranju. U svetu je samo 28 zemalja imalo neto odliv SDI, uključujući tu i Kukova Ostrva, Nauru i Niue na dnu liste.
Nasuprot njima stoji 175 zemalja sa neto deficitom u tokovima SDI od 4.909 milijardi dolara. Najveći neto priliv SDI ima Brazil, 469 milijardi dolara, praćen Kinom (324), Singapurom (281), Indonezijom (194), Australijom (186), Meksikom (177), Poljskom (173), Saudijskom Arabijom (165), Turskom (151), Češkom Republikom (121), Hong Kongom (113) i Čileom (109). Spomenute zemlje objašnjavaju polovinu ukupnog deficita ovih 175 zemalja. Od zemalja BRIK, Indija ima deficit od 108 milijardi dolara, a Ruska Federacija 96 milijardi dolara.
Srbija odlično stoji sa rangom veličine deficita, te je 163. od 205 zemalja, to jest, 43. je prema vrednosti deficita, u iznosu od 23,2 milijarde dolara. Učestvuje u ukupnom svetskom deficitu sa 0,47%, što je skoro pet puta više u odnosu na njen udeo u svetskom stanovništvu.
Hrvatska se malo više od Srbije usrećila sa deficitom od 27 milijardi dolara, dok su od zemalja Istočne Evrope u većem deficitu još i Bugarska (48 milijardi dolara), Slovačka (51,4), Mađarska (68,8), Rumunija (72,8), i spomenute Češka (121) i Poljska (173).
Tri puta manji deficit od Srbije imaju Slovenija (7,7 milijardi) i Bosna i Hercegovina (7,5 milijardi dolara). Španija ima isti deficit kao i Bosna i Hercegovina, ali pri tome ima ulaganja od 627 milijardi dolara i priliv od 634 milijarde, dok su ulaganja BiH 286 miliona, a priliv u BiH je 7,8 milijardi dolara.
Promene u neto poziciji zemalja su veoma dinamične. Na primer, SAD su u 1990. godini imale istu vrednost neto odliva kao i Japan od 191 milijarde dolara. U 2000. godini SAD su postale neto primalac investicija, u iznosu od 89 milijardi, da bi u 2012. godini imale suficit od 1.259 milijardi dolara. Mega korporacijska spajanja bitno utiču na statistike stranih direktnih investicija mada ne moraju da uključuju u sebe nikakve tokove novca.
U skladu sa Paradigmom letećih gusaka zemlje koje se naglo razvijaju prvo imaju veliki priliv SDI da bi, kada dostignu visok nivo razvoja i imaju domaće finansijski jake firme, prešle u odliv investicija. Imamo Dansku, Austriju, Republiku Koreju, Irsku, Grčku, Angolu i Kukova Ostrva (i SAD) koje su u 2000. imale neto priliv SDI a u 2012. godini su bile zemlje neto odliva investicija.
Među 15 zemalja sa najvećim neto prilivom SDI, u 2012 godini, u odnosu na 2000. godinu, 10 zemalja je povećalo stepen pokrivenosti priliva SDI odlivom, dok je 5 pogoršalo taj odnos. Poboljšanje odnosa (brži rast odliva od priliva), imali su
Ruska Federacija, Tajland, Indija, Čile, Hong Kong, Češka, Poljska, Meksiko, Singapur i Kina (Kina je povećala pokrivenost priliva odlivom sa 14,4% na 61,1%), dok su pogoršanje odnosa imali Turska, Saudijska Arabija, Australija, Indonezija i Brazil.
Bilo bi interesantno dodatno istražiti i odnos promene neto pozicije zemalja u tokovima SDI sa stopom rasta BDP-a ili nekim drugim pokazateljem razvoja. Isto tako, lepo je pogledati i podatke o međunarodnim investicionim pozicijama po zemljama, gde bi deficitima u investicijama trebalo dodati i deficite u neto kreditnim tokovima… Ostavićemo to kompetentnijim i statistički „naoružanijim“ istraživačima.