Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Метрополитска подручја Еуростат дефинише као урбана подручја са више од 250 хиљада становника. Осим градова са већим бројем становника то могу бити и скупови блиских мањих градова, као и шира подручја у односу на административну границу неког велеграда.
Овде смо преузели податке Еуростата о запосленима по делатностима за 2014, јер још увек нису прикупљени подаци за 2015. Њима смо додали податке за Београд, Нови Сад и Ниш и остатак Србије из 2017.
Циљ нам је био да проверимо како се Београд уклапа у структуру запослених у другим великим градовима, то исто за Нови Сад и Ниш, и да видимо где је остатак Србије у односу на неметрополске делове других земаља.
Разлика у структури запослених између метрополских подручја, која запошљавају 140 милиона становника и неметрополских са 82,9 милиона су значајна:
– У пољопривреди је запослено само 2,3% укупног броја у метрополама и 9,4% ван њих;
– У прерађивачкој индустрији је већи апсолутни број запослених у метро подручјима, али има мањи удео у укупној запослености: 12,3% према 17,6%.
– У грађевинарству је слично као и у прерађивачкој индустрији, али са мањом релативном разликом: 6,3% у метро према 7,4% ван њих.
– У трговини, саобраћају, туризму и информацијама и комуникацијама скоро двоструко више запослених имала су метрополитска подручја (39,7 милиона према 20,2 милиона), али са не баш великом разликом у уделу: 28,3% према 24,4%.
– У финансијским активностима, некретнинама, професионалним, научним, техничким и административним активностима број запослених у метро подручјима био је готово три пута већи, а и структурни удео био је значајно већи: 17,7% према 10,8%.
– У државној управи, здравству, образовању, уметности, забави, рекреацији и другим активностима није била значајна разлика у уделима: 31,4% према 28,4%.
Пре констатовања места Београда, Новог Сада и Ниша међу метрополитским подручјима сагледаћемо релативне уделе остатка Србије међу сличним неметрополским подручјима у 27 земаља.
10 земаља има већи удео пољопривреде од Србије. Међутим, када би се мимо регистрованих пољопривредника и запослених у поопривредним предузећима укључили и нерегистровани пољопривредници остатак Србије би био упоредив са остатком Румуније (где је 37,4% у пољопривреди), Бугарске (29,5%), БЈР Македоније (24%) и Грчке (22,1%). Са друге стране, то би све остале уделе смањило у односу на ове које смо желели да упоредимо.
Највећи удео запослених у прерађивачкој индустрији има Чешка (31,4%) испред Србије, Словеније, Чешке, Мађарске и Немачке. Наш удео би се, укључивањем нерегистрованих пољопривредника, спустио ка уделу који има прерађивачка индустрија у Бугарској (21,3%) или Естонији (21,2%).
Збирни удео пољопривреде и индустрије, укључујући рударство, електро и водопривреду, изнад 50% имали су остатак Румуније (59,9%) и остатак Бугарске (53,9%).
Према уделу трговине, саобраћаја, туризма и информација и комуникација у укупној запослености остатак Србије налази се на 14 месту. Највећи удео ових делатности имају неметрополитска подручја у Грчкој, Шпанији и Малти.
У финансијским услугама, некретнинама, професионалним, научним, техничким и административним услугама Србија се налази при дну листе и мањи удео ових делатности имала су неметро подручја у Пољској, Бугарској и у Румунији, док за Естонију нема података.
Србија се налази на 21. месту према уделу државне управе, образовања, здравства, уметности, рекреације, забаве и других услуга у укупној запослености. Највеће уделе ових делатности у укупној запослености имају ванметрополитска подручја у Норвешкој, Шведској и Финској.
Вратимо се на метрополитска подручја. Укупно их у бази Евростата има 268 а са три додата у Србији долазимо до 271 метро подручја за поређење. Због ниске стопе запослености наши градови би имали бољи ранг према броју становника у односу на ранг према броју запослених.
Највећи број запослених имају Лондон (6,8 милиона), Париз (6,1 милиона), Мадрид (3,1), Берлин (2,5), Рур (2,4), Барцелона (2,4), Милано (2,3) и Рим (2 милиона). Варшава, Хамбург, Минхен и Будимпешта имају већи број запослених него што регион Београд има становника.
Београд се налази на 46. месту према броју запослених, Нови Сад је на 250, а Ниш је на последњем, са знатно мање запослених од претпоследњег Горлица у Немачкој.
Толико о апсолутним бројевима, сад да констатујемо пар релативних показатеља који су нам били циљ упоређивања.
Пољопривреда има низак удео у укупној запослености код већине метро подручја, а код наших градова има изузетно низак па је Нови Сад тек на 148. месту, Београд на 186. а Ниш на 236. месту. Изненађујуће висок удео у укупној запослености има пољопривреда у румунским градовима Крајови (46,5%) и Иаси (44%), испред Радома у Пољској (26%). Већи удео од 10% имала је пољопривреда у 23 метрополитска подручја.
Ниш се налази релативно високо према уделу запослених у прерађивачкој индустрији (22,8%) на 34. месту. Нови Сад (13,5%) је на 131, а Београд (9,3%) на 222. месту. Највећи удео прерађивачке индустрије имају Исерлон у Немачкој (38,2%), Темишвар у Румунији (37,6%) и чешки Леберец и Плзен. Мањи од Београда удео имају углавном главни градови других европских земаља.
Највећи удео трговине, саобраћаја, туризма, информација и комуникација у укупној запослености имају шпански туристички центри: Палма де Мајорка (41,9%), Лас Палмас (41,6%) и Санта Круз де Тенерифе (40,9%) ипред Букурешта и Риге. Наши метрополски градови су високо позиционирани: Нови Сад на 23. месту, Београд на 29. и Ниш на 33. месту. Недостају подаци за немачка метрополитска подручја како би смо раздвојили разлоге за овај висок ранг наших градова: да ли је то због удела информација и комуникација или трговине, саобраћаја и туризма. Најмањи удео у укупној запослености ове услужне делатности имају у Ослу и Бергену у Норвешкој и у Упсали у Шведској.
Брисел и Франкфурт имају највећи удео у укупној запослених у финансијским активностима, некретнинама, професионалним, техничким и административним услугама. Београд је на 43. месту, Нови Сад на 103. а Ниш на 245. месту.
Државна управа и одбрана, здравство и образовање, уметност, забава и рекреација и остале услуге имају највећи удео у укупној запослености већине метрополских подручја. Највећи удео имају у Нансу у Француској (44,1%) испред Белфаста у УК и још три града-подручја у Француској: Перпигнану, Лиможу и Поитиеру. Наши градови су у другој половини листе: Београд је 187, Ниш 203. а Нови Сад 211. Међу 12 метрополских подручја са најмањим уделом ових делатности налази се 8 из Румуније и 4 из Бугарске и сви они, сем Софије, имају већи удео пољопривреде у укупној запослености од 10%.
Шта можемо да закључимо из ових података?
Висок удео пољопривреде и прерађивачке индустрије у укупној запослености ван метрополитских подручја последица је нижег степена развијености, па услужни сектор нема услова (тражњу) да се развије.
Метрополитска подручја захтевају много више пажљивог анализирања и већи ниво детаљности података, а како би се разумеле специфичности појединих метрополитских подручја: административни, саобраћајни, туристички или индустријски центри.
За позицију наших градова боље је фокусирати се на градове сличне величине у суседним земљама и видети узроке за различиту структуру запослених.
