Према подацима UNCTAD-a, објављеним у World Investment Report 2017, у 2016. години укупна вредност прилива СДИ износила је 1.746 милијарди долара и смањена је за 1,6% у односу на 2015. годину.
Упркос Брегзит-у, прилив СДИ у Уједињено Краљевство повећан је 7,7 пута, са 33 на 253,8 милијарди долара, а што оповргава довођење у везу политичких догађаја са токовима капитала. Капитал прати свој интерес и не обазире се на светска мантрања (а има их помало и у Србији) о неопходној политичкој и макроекономској стабилности. Исто важи и за Руску Федерацију, где је прилив повећан 3,2 пута, а упркос низу меких и тврдих санкција под којима се ова нама пријатељска земља налази, и то са 11,9 на 37,7 милијарди долара.
Србија је постала светска земља, што потврђује чињеница да је прилив СДИ, у складу са светским трендом, смањен за 2%, са 2.347 на 2.299 милиона долара, те је она задржала идентичних 0,132% од укупног прилива СДИ.
Кад се осврнемо на комшилук, имамо разлога за ликовање: само је нама генетски најсличнија Румунија, према неким мапама које су ових дана актуелне, имала већи прилив СДИ од Србије, и то 4,6 милијарди долара, уз раст за 19,1%. Међутим, када се подаци посматрају по глави, наше су главе осетиле мало више од овог прилива него Румунске (али би у таквом поређењу неке друге искочиле испред Србије).
Србија је имала већи прилив од свих земаља, сем Румуније, које је окружују. Иза ње је Хрватска на 72. месту (Србија је на 64.) са 1,7 милијарди долара и порастом за 6,5 пута у односу на 2015. годину. Сећам се, да је Хрватска имала политичку кризу 2016 године, па би то требало имати на уму када се каже како ће ванредни избори условити пад прилива инвестиција. Код њих су довели до раста 6,5 пута, па очекујем изборе у овој суседној земљи и до краја 2017. године.
Иза Хрватске следе Албанија, па Бугарска, Македонија БЈР, БиХ и Црна Гора. Мађарска је у специфичној ситуацији да је имала пад нето одлива страних улагања са 14,8 милијарди долара у 2015. на 5,3 милијарде долара у 2016. години. Лошији показатељ од Мађарске имају само четири земље од којих само Ирак баш нам није за узор, али Норвешка, Аустрија и Швајцарска јесу.
Кумулативна вредност прилива СДИ у свету достигла је 26.728,3 милијарди долара у 2016 години. Највећи светски прималац инвестиција биле су САД следе, кинески Хонг Конг, Кина, УК и Сингапур.
Србија је на 72 месту по вредности кумулатива СДи са 30,3 милијарде долара. То је 0,114% светског прилива и изнад је нашег удела у светском становништву. Већи кумулативни прилив имали су Мађарска, Румунија и Бугарска, а мањи остале земље са којима се граничимо.
Овде сам намерно оставио Словачку, јер ме је изненадила нижа вредност од Бугарске. Иако има много боље економске показатеље попут раста индустријске производње и БДП-а, Словачка има мањи прилив од нама суседне земље. Ту долазимо до суштинског структурног питања шта се купује у земљи прилива: (1) локација за производњу са добро обученом и образованом радном снагом, или (2) монополска или олигополска позиција на неком од потрошачких тржишта (банкарско, телекомуникације, малопродаја…).
Када комшији цркве крава има разлога за весеље и радост, али није нова вест да је Србија претекла Хрватску по укупном приливу СДИ, као и у низу других показатеља развијености и задужености.
У региону Југоисточне Европе, коме сем Србије припадају и БиХ, БЈР Македонија, Албанија и Црна Гора, па се само још код нас зове Западни Балкан, Србија учествује са 58,5% у укупно оствареном приливу СДИ.
У прошлогодишњем одливу СДИ Србија заузима идентично 64 место као и код прилива, и по овом показатељу само је Румунија, за длаку, то јест за 300 хиљада долара, испред Србије.
Укупна одлив СДИ смањен је у 2016 години за 8,9%, са 1.594 на 1.452 милијарде долара. Водеће земље из којих се инвестирало биле су САД, Кина, Холандија, Јапан и Британска Девичанска Острва.
Србија је имала пад вредности спољних инвестиција за 30,6%, са 346,1 на 240,4 милиона долара, па је смањила и свој занемарљиво мали удео у годишњем светском одливу.
Након 240,7 милиона долара одлива из Румуније и 240,4 из Србије, следе Бугарска са 190,4 милиона, Албанија са 64,2, БиХ са 12,1 и БЈР Македонија са 4,9 милиона долара.
Мађарска, Хрватска и Црна Гора имали су пад вредности својих улагања у иностранство, тј дезинвестирање и повраћај капитала, и то Мађарска у износу од 8.823 милиона долара, Хрватска 422 и Црна Гора 185 милиона долара. Криза у пословању Агрокора и других већих хрватских компанија била је евидентна и у 2016. години.
И за крај, написаћемо и пар реченица о кумулативном одливу СДИ. Он је у 2016 години достигао 26.159,7 милијарди долара. Највећи спољни инвеститор су САД, а прате Хонг Конг, Кина, Уједињено Краљевство, Јапан, Немачка и Кина.
Србија је на 78 месту и испред ње су Мађарска и Хрватска од суседних земаља, обе у процесу дезинвестирања. Србија има већи одлив инвестиција од Бугарске и Румуније и то ће бити случај док се не прода, то јест, приватизује, Телеком Србија, када ће се драстично смањити вредност спољних инвестиција из Србије, за улагања ове компаније у Републику Српску и Црну Гору.
И тако долазимо до поређења Агрокора и Телекома Србија, приватне и државне инвестиционе екпанзије. У овом поређењу супериорна је државна компанија из Србије која има високу стопу профита и ниску кредитну задуженост. Стога би нашу „коку носиљу“ требало подржати у даљем регионалном ширењу, уместо приватизације.
Укупно у овом међународном извештају има 25 анекс табела, којима смо овде дали коментар за прве четири. Свашта се може уочити и научити из пажљиве анализе, како ове четири, тако и остале 21 табеле.