Mesto Srbije u tokovima i stokovima (stock – kumulativ ulaganja) SDI

 

1. Rang priliva SDI u 2013 godini

U 2013 godini ukupna vrednost priliva SDI iznosila je 1.452 milijarde dolara. Samo osam zemalja, u tome samo dve razvijene, SAD i Kanada, može da objasni više od polovine ukupnog priliva SDI, zajedno 750 milijardi dolara, i to su: SAD (187,5), Kina (123,9), Britanska Devičanska Ostrva (92,3), Rusija (79,3), Hong Kong, Kina (76,6), Brazil (64), Singapur (63,8) i Kanada (62,3). Iza njih su Australija (49,8) i Španija (39,2), na devetom i desetom mestu.

Srbija je imala priliv vredan 1.034 miliona dolara, što je 0,071% ukupnog svetskog priliva. Pošto Srbija učestvuje sa 0,1% u svetskom stanovništvu, to znači da je podbacila za oko 30%, ili, iz drugog ugla, trebala je da ima oko 40% veću vrednost investicija u odnosu na realizovanu (oko 1,45 milijardi dolara).

Među zemljama iz okruženja veći iznos investicija imale su: Rumunija (3,6 milijardi dolara), Mađarska (3,1), Bugarska (1,45 milijardi, „baš koliko treba i Srbija“), i Albanija (1.226 miliona dolara).

Manji iznos investicija od Srbije (rangirane kao 94 zemlja po vrednosti priliva) imali su: Hrvatska na 112 mestu (580 miliona dolara), Crna Gora na 120. (447 miliona dolara), Makedonija na 129. (334 miliona), i Bosna i Hercegovina na 130. mestu
(332).

Slovenija je bila u grupi od 9 zemalja (među kojima šest razvijenih) koje su imale povlačenje stanih investicija iz zemlje, a u iznosu od 679 miliona dolara.

U prethodnih 14 godina, uključujući 2000 godinu, pa i one nakon nje, kumulativni priliv SDI u Srbiju iznosio je 22,8 milijardi dolara, i po ovom pokazatelju Srbija je bila na 67 mestu u svetu. Učestvovala je sa 0,129% u ukupnim prilivima, što znači da je za oko 29% bila iznad proseka. Ipak, do te godine je bila isključena iz svetskih tokova investicija, pa je morala da se brže uključuje, a što nije za posledicu imalo i za ovoliko procenata veću stopu rasta BDP-a od prosečne u svetu. Na žalost, nastavila je da se marginalizuje.

Od zemalja u okruženju, u periodu 2000-2013, veći priliv investicija imali su: Rumunija (70,3 milijarde dolara), Mađarska (68,5), Bugarska (51,8), i Hrvatska (29,8).

Manji priliv od Srbije u komšiluku imali su: Albanija (8,2), Crna Gora (7,1), BiH (7 milijardi dolara), i Makedonija (4,3).

 

2. Rang odliva SDI u 2013 godini

Odliv SDI je mnogo više koncentrisan od priliva, jer je uslov za rast velikih kompanija velika zemlja u kojoj posluju, a da bi iz svoje zemlje, gde im je „tesno“ krenule da osvajaju druga tržišta. Od 1.411 milijardi dolara odliva u 2013 godini investicija, prvih pet zemalja objašnjava ukupno 761 milion dolara, i to su: SAD (338,3 milijardi dolara), Japan (135,7), Kina (101), Rusija (94,9) i
Hong Kong (91,5). Iza ovih zemalja su Britanska Devičanska Ostrva (68,6), Švajcarska (60), Nemačka (57,5), Kanada (42,6) i Holandija (37,4 milijardi dolara. Ovih deset zemalja objašnjava skoro tri četvrtine (72,9%) ukupnog odliva investicija u 2013 godini.

Ovde Srbija kao matica direktnih investitora u inostranstvo stoji neslavno. Preduzeća kojima je matična zemlja Srbija su u
prošloj godini investirala samo 13,3 miliona dolara, neto, u druge zemlje i po toj vrednosti nalazimo se na 114 mestu. Ispred Srbije su sve zemlje iz okruženja osim Makedonije i Hrvatske, čije su kompanije se povlačile iz zemalja u koje su investirale. Agrokorovo preuzimanje Merkatora uticaće da u podacima za 2014 godinu Hrvatska postane visoko rangirana kao investitor, baš kao što je prodaja Telekoma Srbija uticati da Srbija ode na dno ove liste sa negativnom vrednošću investicija u inostranstvo (investicije Telekoma u BiH i Crnoj Gori njegovom prodajom biće proknjižene kao ulaganja zemlje iz koje bude kupac Telekoma). Na skromnih 13 miliona dolara ulaganja u inostranstvo iz Srbije, Crna Gora ima registrovanih 17,3 miliona, Albanija ima tačno tri puta više (39,8 miliona), Slovenije četiri i po puta, Bugarska 13,4 puta više, a Mađarska 170,6 puta više.

3. Kumulativna vrednost priliva SDI

Tokovi SDI ne postoje samo od kada je demokratija došla u Srbiju, 2000 godine, već su oni viševekovna pojava, dodatno ubrzana padom „gvozdene zavese“, i talasom liberalizacija trgovinskih i investicionih režima u većini zemalja u svetu.

Najveću vrednost stranih investicija imaju centralne zemlje Anglosaksonske civilizacije: SAD (4.935 milijardi dolara), i Ujedinjeno Kraljevstvo (1.606 milijardi dolara). Iza njih su Hong Kong, Kina (1.444), Francuska (1.081) i Kina (957 milijardi dolara). Do pola ukupno primljenih investicija dolazi se kada se ovim zemljama dodaju još i Belgija (924), Nemačka (851) i Singapur (838).

Srbija je na 65 mestu sa 29,3 milijarde dolara, i puno je malih zemalja u kategoriji razvijenih koje imaju manje investiranog
stranog kapitala, a među njima Grčka (27,7) i Slovenija (15,2), kao i tri malene baltičke zemlje. U Srbiju su stranci (da li treba pod navodnike?) investirali više novca nego u zbiru u BiH, Albaniju, Makedoniju i Crnu Goru, takozvane zemlje Zapadnog Balkana.

 

4. Kumulativna vrednost odliva SDI

Mada su preduzeća iz Srbije podbacila kao investitori u 2013 godini, ipak je Srbija rangirana kao 77 sa 2,6 milijardi dolara ukupnih investicija u inostranstvo ispred Bugarske na 78 mestu, Rumunije na 87, Albanije, BiH, Makedonije i Crne Gore. Bolji rang od Srbije imaju Mađarska sa 39,6 milijardi dolara, Slovenija sa 7,7 i Hrvatska sa 4,4 milijardi dolara investicija u inostranstvo.

Anglosaksonska dominacija se najviše potvrđuje u ovom podatku, u ukupno uloženim investicijama u inostranstvo. SAD je na prvom mestu sa 6.350 milijardi (24,1% ukupnih SDI), a Velika Britanija je na drugom sa 1.885 milijardi dolara (7,2%). Ne razumem se u te rase i srodstva, ali slede ih Nemačka sa 1.710 milijardi dolara (6,5%), Francuska sa 1.637 milijardi (6,2%), gde se na petom mestu umešao Hong Kong među ove razvijene zemlje sa 1.352 milijarde dolara.

Kada bude privatizovan Telekom Srbija će se sa 77 mesta spustiti u društvo Albanije, BiH, Makedonije i Crne Gore, ispod 100
mesta na ovoj tabelici investitora.

5. Udeo stranih investicija u ukupnim investicijama u 2013 godini

 

Priliv SDI u iznosu od 1.452 milijarde dolara učestvovao je u ukupnim svetskim investicijama sa 8,2%, što znači da su ukupne investicije u 2013 godini iznosile 17.707 milijardi dolara, što dalje znači da su domaće investicije vredele 16.255 milijardi dolara, i da su domaće investicije bile 11,2 puta više značajne za ukupnu investicionu aktivnost od stranih direktnih investicija.

U svim zemljama iz okruženja, osim Rumunije, gde su SDI učestvovale sa 7,1%, i Hrvatske (5,2%) udeo priliva SDI bio je natprosečan, što znači da su više zavisile od priliva stranih investicija nego što je to u svetu prosečno. Srbija je sa udelom SDI od 13,6% bila uporediva sa Kanadom, Španijom, Meksikom i Mađarskom.

Najveću zavisnost od priliva investicija imale su Crna Gora (55,1%) i Albanija (29,3%).

6. Udeo kumulativnog priliva SDI u godišnjem BDP-u zemalja

Pošto strane direktne investicije ulaze u obračun međunarodnih investicionih pozicija zemalja, trebale bi da zaslužuju jednaku pažnju i tretman kao i priče o spoljnom i javnom dugu. Nije isto ukoliko strana ulaganja učestvuju u BDP-u sa 10%, 50% ili 100%, jer one imaju svojih posledica u pogledu bezbednosti zemalja, kulture, jezika, zavisnosti u zapošljavanju, stepenu korupcije i korumpiranja političara da donose zakone u njihovu korist… Lepo je što smo mi u gornjem delu liste, na 55 mestu sa udelom od 68,8% SDI u BDP, ali velike sile se nalaze pri dnu liste, SAD sa udelom od 29,4%, Rusija 27,2%, Nemačka 23,4%…
Sad, nismo mi da se ugledamo na ove velike sile, ali ne moramo ni da žurimo da postanemo ekstremne „banana republike“.

Veći udeo od 100% SDI u BDP-u ima 31 zemlja, među kojima je Crna Gora na 27 mestu. Iznad Srbije, a od zemalja u okruženju su bolje rangirane Bugarska (99,2%) i Mađarska (83,8%), dok su ostale zemlje daleko ispod Srbije. Srbija je uporediva po ovom
relativnom pokazatelju sa Češkom Republikom i sa Švedskom. Još kada bi imali uporedivu kupovnu moć zarada, pa da stvarno budemo zadovoljni ovim pokazateljem relativne internacionalizovanosti naše zemlje.

Kada budu privatizovani Telekom i EPS, u najboljem interesu kupaca, Srbija će po ovom pokazatelju skočiti ka Crnoj Gori
i Bugarskoj, sa udelom stranih ulaganja u BDP-u od 100 i više procenata. Plate, penzije i drugi dohoci građana će pak ići u suprotnom pravcu.