Место Србије у светском здравственом туризму

Постоје два основна разлога да се тражи здравствена услуга у иностранству: зато што је јефтинија или зато што у властитој земљи не постоји.

Подаци о трговини услугама су мање ажурни од података о робној размени те се још увек прикупљају за 2020. мада је и 2021. одавно прошла.

Апсурд корона закључавања била је чињеница да је због приоритетног лечења од ове болести милионима људи широм планете ускраћена основна здравствена заштита. Колики је пад броја медицинских прегледа, испитивања можемо само да претпостављамо.

Светска трговина здравственим услугама је очигледно једна од најтеже погођених делатности.

Највеће извознице здравствених услуга у 2019. биле су Кина, САД и Турска, али је у 2020. Тајланд заузео прву позицију услед мањег релативног пада у односу на ове три земље (нису познати подаци за Кину од 2018.).

Од нама суседних земаља Мађарска је била на 6. месту, Хрватска на 12, Румунија на 28, Албанија на 29. а Србија на 31. након Етиопије и испред Авганистана. У 2020. су Етиопија и Авганистан имале мањи пад вредности од Србије те су додатно повећале предност у односу на њу.

Бугарска, БиХ, Црна Гора и С. Македонија су ниже пласиране од Србије.

Осим повећања прихода од здравствених услуга у 2020. све остале земље са доступним подацима (и већим извозом од 6,5 милиона евра у 2019) имале су пад. Највеће релативно смањење имале су Јерменија (-81,1%), Босна и Херцеговина (-80,6%), Малезија (-79,3%) и Албанија (-78,9%).

Највеће коришћење туђих здравствених услуга у 2019. имале су Нигерија (2,3 милијарде евра) Кина (2 милијарде у 2017), Немачка (713 милиона), САД (640) и Холандија (622).

Већу вредност увоза здравствених услуга од Србије имале су Хрватска (81), Албанија (56) Босна и Херцеговина (36,4) и Бугарска (22,7).

Србија је била у суфициту јер је изношење новца из земље по овом основу износило 15,7 милиона евра.

Мању вредност увоза здравствених услуга имале су Црна Гора (11,8 милиона евра), С. Македонија (8,1) и Мађарска (8 милиона евра).