Место Србије у светској додатој вредности прерађивачке индустрије у 2022.

Изјава кинеског премијера (линк) ме је мотивисала да извршим приложене обрачуне:

„At the World Economic Forum in Davos, Chinese Premier Li Qiang articulated the key aspects of China’s economic policy and strategy. He noted that China demonstrates sustained progress in economic development and exerts a significant influence on the global economy, serving as a vital engine of global development. China’s contribution to global economic growth is approximately 30 percent , underscoring its central role in the world economic system. Li Qiang also highlighted that China achieved an economic revival with an expected GDP growth of 5.2 percent in 2023, surpassing the initial target of 5percent .

Furthermore, Li Qiang pointed out that China is the only country covering all industrial sectors classified by the United Nations, and its added value in industry accounts for about 30percent of the global level. This testifies to China’s leading position in the global industry and its ability to stimulate worldwide productivity.“

Да је допринос Кине расту светског БДП-а готово у свакој години, након 2000. био преко 20%, осим у време пандемије 2020-2021, то ми је познато и о томе сам писао.

Такође ми је познато да је у 2009. Кина постала водећа индустријска светска сила и о томе сам писао 2010-2011. Међутим, неверицу ми је изазвао податак да је удео у светској додатој вредности прерађивачке индустрије око 30%. А у низу досадашњих провера података уверио сам се да кинески званичници износе прецизне податке о својој величини у овом маленом свету.

Стога сам, након неколико година, отишао у светске индустријске статистике (линк) где су приказани подаци о додатој вредности прерађивачке индустрије по становнику и ове податке сам упарио са светским подацима о броју становника у 2021 (линк) како бих дошао до укупне додате вредности прерађивачке индустрије.

Мени је прво изненађење приликом израчунавања података било да Косово и Метохија има готово једнаку (90,3%) додату вредност као и С. Македонија.

Сортирање података, након додавања становништва додатој вредности, довело нас је до потврде података кинеског премијера, а и више од тога: удео Кине у светској додатој вредности прерађивачке индустрије износио је више од 30% – 30,9%.

Кина је имала готово дупло већу вредност од САД, што је и логично уколико је 2009. постала водећи индустријски произвођач, да са високим стопама раста за 13 година дође до оволике разлике. У збиру су ове две највеће светске економије учествовале готово са половином (46,9%) у укупној светској додатој вредности прерађивачке индустрије.

Кина је имала 5,1 пута већу додату вредност од Јапана, 6,4 пута од Немачке по 10 пута од Републике Кореје и Индије и чак 14 пута већу од УК. Након „века великог понижења“ (XIX – опијумски ратови и масовно дрогирање Кинеза) за Кинезе је дошло време велике освете, јер су Енглези, Французи (18 пута мања МВА) и остали европски народи постали патуљасто мали у овом сегменту могућих поређења.

Интересантно је упоредити Ирску на 14. месту и Русију на 15. У Ирској се књиговодствено води пословање интернет гиганата па је њена додата вредност неупоредива са војном силом каква је Русија. Велике ИТ компаније могу да се врате у мајчицу САД и да од ирске МВА не остане готово ништа.

Србија изван КиМ има непуних седам милијарди долара (из 2015) додате вредности и њен удео у светској је 0,05% што је упола мање од њеног удела у светском становништву.

Србија има готово једнаку вредност као и Бугарска, а већу додату вредност имају све суседне чланице ЕУ.

Косово и Метохија има већу додату вредност од Албаније, и то није чудно јер Албанија (као и Србија) претежно има дорадне послове за Италију, који у себи имају веома ниски удео додате вредности. Албанија је, у релативном смислу, пољопривредна сила а постаје и туристичка.

Уколико би додата вредност по становнику била мера индустријске развијености, мада је више одраз снаге, јер развијеност подразумева и диверсификованост, онда се Србија налази на 79. месту у свету по овом показатељу и боље је рангирана него код укупне МВА (83.).

Овде је Кина тек на 37. месту са 3.228 долара по становнику и 70% изнад просека, мада уз САД највише утиче на формирање просечне додате вредности на светском нивоу.

У врху листе се налазе минијатурне или мале земље и до „срца Европе“ стижемо тек са Аустријом на 9. и Немачком на 10. месту.

Словенија је пријатно изненађење на 18. месту и све је ближа северним узорима, и све се више удаљава од Италије на 26. месту до Мађарске на 40. и Хрватске на 53.

Интересантно је да су Белорусија, Русија и Казахстан заједно од 65. до 67. места, а што указује да је могуће заједништво у свестраним интересима, без зазора од међусобне експлоатације.

Пажљивијим посматрањем могуће је доћи до низа интересантних увида, али овде смо задовољни потврдом податка који је и мотивисао ово истраживање.