Србија је у 2021. години имала 15.778 грађевинских фирми са 115.234 запослена што даје у просеку седам запослених по фирми. Већи број запослених по фирми у Европи имале су Швајцарска (15), Албанија и Луксембург (обе по 11), Аустрија (9) и БиХ (8).
Просечна додата вредност по запосленом у грађевинарству у Србији била је 23,7 хиљада евра. Мању продуктивност рада, мерено овим индикатором, имале су Бугарска, Хрватска, Летонија, Литванија, Румунија, БиХ и Албанија.
Укупна додата вредност грађевинарства у Србији износила је 2.248,9 милиона евра. Мању додату вредност имало је девет земаља и то Бугарска, Кипар, Естонија, Летонија, Литванија, Малта, Словенија, БиХ и Албанија, док су Хрватска и Грчка имале сличну вредност.
Удео трошкова рада у додатој вредности (као индикатор експлоатације радне снаге) износио је 43,7% и 20 земаља је имало већи а 11 мањи удео од ње.
Додата вредност по становнику од грађевинарства износила је 353,5 евра и мању од ње имале су Бугарска, Грчка, БиХ и Албанија.
Удео додате вредности у промету био је 21,9% у Србији и мањи индикатор од ње имала је само Словачка (21,4%).
Удео запослених у грађевинарству у укупно запослености био је 6,6% и мањи удео имале су само Грчка (5,2%) и Холандија (6,3%).
Упркос малом уделу код запослености, Србија је имала четврти по величини удео грађевинарства у додатој вредности (8,3%), и већи су имале само Финска (9,4%), Аустрија (8,9%) и Кипар (8,5%).
Релативно мали удео у укупној запослености и велики у додатој вредности последица су највећег одступања додате вредности по запосленом у Србији, у корист грађевинарства, у односу на просечну у пословној економији. Одступање у корист грађевинарства у Србији било је +26,2% и само је Холандија (+0,4%) имала већу додату вредност по запосленом у грађевинарству у односу на просечну за целу привреду.