Место Србије међу светским загађивачима прерађивачке индустрије у 2022.

На основу података из табеле „Table A1: Industrial indicators by country/area, latest available year“ (линк) може се израчунати укупно загађење CO2 множењем података из колоне о MVA per capita са бројем становника, а затим са претпоследњом колоном Manuf CO² intensity 2020 (kg/uS$).

Одступање од потпуне прецизности података је занемарљиво мало, јер се у две године битно није променио интензитет загађења, као ни број становника (узет из 2021).

У табели недостају подаци за 61 земаља и територија који у збиру стварају 69,7 милијарди долара (из 2015) додате вредности, међу којима само Порто Рико има 45,5, а све заједно учествују са 1,07% у светској додатој вредности прерађивачке индустрије.

Табела 1. приказује ранг земаља према емисији CO2 u 2022, а према интензитету из 2020.

Готово половину (48,7%) укупне светске емисије угљен-диоксида, коју производи прерађивачка индустрија, ствара Кина, и далеко иза ње је Индија са 8,9%. Следе САД, Русија, Јапан, Индонезија, Иран, Вијетнам, Саудијска Арабија, Немачка и Турска. Ових 11 земаља заједно учествује са 80% у укупној светској емисији угљен-диоксида прерађивачке индустрије.

Просечна светска емисија угљен-диоксида је 0,44 килограма по долару додате вредности прерађивачке индустрије.

Србија је имала испод просечну емисију од 0,38 те је њен удео у светској емисији био 0,04% што је ниже од њеног удела у додатој вредности прерађивачке индустрије (0,05%) и у светском становништву (0,09%).

Као бруто загађивач се налазила на 74. месту и Румунија, Мађарска и Бугарска су имале већу производњу загађења од ње. Мањи интензитет загађења од Србије, међу суседним земљама, имале су Мађарска (0,23), Хрватска (0,3) и Румунија (0,32).

Према интензитету загађења Србија се налази на 59. месту и упоредива је са Аустралијом.

У врху листе се налазе велики произвођачи нафте и гаса који имају развијену петро-хемијску индустрију: Сирија, Ирак, УАЕ, Кувајт, Либија, Алжир, Иран, Венецуела, Русија и Индија.

„Најбоље“ пласиране земље из окружења су Албанија и Црна Гора.

При дну листе се налазе најразвијеније европске земље, попут Швајцарске, Ирске, Данске и Шведске.