Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
UNIDO је огранак Уједињених Нација који се бави индустријским развојем и има одличне базе података, али нису бесплатне као оне трговинске у поседу UNCTAD/WTO. Стога је овде изложено рангирање три од не много више слободних података по земљама.
Док се механички прикупљају подаци мисли, макар мени, блуде и о свачему размишљају. Навешћу један пример. Додата вредност по становнику у Србији је од прерађивачке индустрије 319 америчких долара (из 2005 године), док је на Фиџију 456. И кад видех податак кренем да посматрам ова егзотична острва и да се чудим шта ће њима индустрија? Али, каквог разочарења. Приступим ја снајкином сајту и видим да је држава Фиџи годину дана старија од мене, да је верски и расно подељена, да је имала унутрашњих сукоба, исељавања, политичких преврата и војних диктатура. И то ме утрди у намери да се вратим у сигурност проучавања јуначке српске прошлости кроз истраживања порекла породица по селима и потрагу за шанчевима и јаругама. Јес` да скоро ништа не ваља у мајчици Србији, али, каква је таква је, и ја је волим. Сад, шта су нам све радили мајци, још смо и добри.
Ну, да се вратим ја подацима. Од 201 државе и територије за које постоје подаци о расту додате вредности прерађивачке индустрије, у периоду од 2010. до 2013. године, Србија је веома ниско рангирана на 167 месту. Раст у Србији био је 0,59% просечно годишње, најмањи раст у свету имала је Босна и Херцеговина, 0,02%, а испод ње је било 24 земаља са падом, укључујући ту и Хрватску и Словенију.
Срећом по нас, израчунатих података о додатој вредности по становнику има за мање земаља, 178, те је Србија са 319 долара додате вредности по становнику мало испод средине листе на 95. месту. Од европских земаља лошије стоје Црна Гора и Албанија, док су изнад Србије БиХ на 92. месту и Македонија на 85. Хрватска је на релативно високом 50 месту, а Словенија је, са 3.505 долара, на апсолутно високом 26 месту, али са овим двема државама нас везује само историјски сплет несрећних околности, те би их требало избегавати у поређењима а сконцентрисати се на Албанију, која, све са Црном Гором све више напредује.
За удео прерађивачке индустрије у укупној новоствореној вредности има 179 земаља за поређење и ту је Србија на 88 месту, готово на идеалној средини листе, и мањи удео прерађивачке индустрије у додатој вредности од ње има доста развијених земаља, попут Канаде, Француске, Уједињеног Краљевства, Аустралије… Највећи удео прерађивачке индустрије у новоствореној вредности имају Тајланд, Кина, Белорусија и Словачка, све оне изнад 30%.
