Lična potrošnja u Srbiji i EU, 2008-2018.

Евростат је издао саопштење о личној потрошњи у ЕУ у 2018, о најзначајнијим ставкама и графичким поређењем земаља чланица (линк). У бази података налази се и Србија па сам овде извукао основне податке о потрошњи по становнику у одабраним годинама.

Шта нам кажу подаци?

Србија је у десетогодишњем периоду одржала идентичних 24,8% од нивоа просечне потрошње становника ове интеграције јер је имала идентичан пораст личне потрошње од 16,5% у овом десетогодишњем периоду. Једину значајну промену, конвергенцију, представља повећање издатака за дуван са 37% на 70% од европског просека. Другу значајну промену представља повећање издатака за комуникацију са 40% на 53,8% од просека ЕУ, што гарантује да ће будућност наше деце бити једнако андроидна као и других младих европљана.

Суштинска разлика у структури потрошње у Србији и у ЕУ у 2018 је двоструко већи удео хране у укупним издацима код нас (24,2%) у односу на ЕУ (12,1%), што је последица нашег материјалног сиромаштва и потребе да се прво заситимо па да мислимо на неке више материјалне и духовне вредности. Овако велика разлика утиче да управо највећа одступања у потрошњи, у корист грађана ЕУ управо постоје код рекреације и културе, ресторана и хотела и разних роба и услуга, због којих ваљда и радимо, а након што намиримо основне потребе за исхраном и становањем.

Маркирати где се у Србији више троши по становнику у односу на неку од чланица ЕУ, према врсти потрошње је мазохистичко трошење времена. У 2008. Србија је имала за 6,5% већу потрошњу по становнику од Бугарске, а сада има за 17,3% мању, зато што је Бугарска остварила раст потрошње од 50% (при 16,5% раста у Србији).