Лесото и Србија: ружна слика окупираног домаћег тржишта

САД су почетком априла предложиле царинске стопе за 56 земаља са којима имају степен покривености увоза извозом мањи од 80%, од 11% до максималних 50% за Лесото.

Србија је блиска врху листе, има исту стопу као Боцвана и Бангладеш, а вишу стопу имају Лесото и још једанаест земаља.

Како је могуће да је Србија заузела овако високо место међу америчким трговинским непријатељима, са једним од највиших степена покривености увоза извозом (у трговини са САД) у свету, уз пет чланица ЕУ и 12 сиромашних земаља трећег света?

Осим Лесота, на врху листе су и Камбоџа, Лаос и Мадагаскар, све економски супериорне економије, али задржимо се само на првом.

Лесото је са свих страна окружен Јужноафричком Републиком и у томе је сличан српском окружењу чланицама ЕУ и НАТО. И како онда Лесото и Србија могу бити у супериорној трговинској позицији, у односу на САД, када су окружени далеко моћнијим суседом?

Највећи део одговора лежи у трговинској окупацији ове два мале државе – њихову спољну трговину са САД обављају компаније из суседних земаља, те САД имају потпуно другачије податке од ове две шестословне минијатуре. Из САД купују производе за своју матичну земљу и за Србију и друге земље, и САД то књиже само као извоз у Словенију, Хрватску, Мађарску, Немачку, Грчку или шесту земљу, док се код нас књижи према земљи порекла, а то су САД. И у супротном правцу, извоз који доспева у САД и који се књижи по пореклу из Србије код нас може да буде књижен у неку од суседних земаља који те производе извози у САД из своје земље, а не из наше.

За Лесото, на жалост, нису пријављени подаци за 2024. годину.

У 2023. ова земља имала је вредност извоза у износу од 831,2 милиона долара, у томе највише у Јужну Африку (445,7), Белгију (196,2) и САД (156,9) па на четвртом месту је Есватини са само 7,4 милиона долара.

Увоз је вредео 1.734,9 милиона долара и чак 79,6% (1.380,4 милиона долара) било је из Јужне Африке, па следи Кина са 157,2 милиона, Тајван, кинески са 47,3 милиона, Индија са 17,1 итд.

Амерички подаци о трговини са Лесотом у 2024. години приказани су у приложеној слици где по 24% приложених производа објашњава 100% укупног увоза из Лесота и 98% извоза САД у ову земљу.

Дијаманти учествују са 34,3% у укупном увозу САД из Лесота а следе мушка и женска одела, кошуље, гаћице, хаљине, капути, одећа за бебе, грудњаци итд.

Производе које САД извозе не вреди ни спомињати.

Када погледамо податке Лесота до 2023. видимо да извоз дијаманата у САД уопште не постоји.

Према подацима Лесота, извоз у САД је у 2023. години износио 156,9 милиона долара, а увоз из САД 7,3 милиона долара. Увоз САД из Лесота био је 231,3 а извоз 3,3 милиона долара.

Према подацима Лесота, у 2023. години САД су имале покривеност увоза извозом 4,6% док су по америчким имале само 1,4%. Разлика у овим релативни показатељима већа је од три пута. Код нас је однос 110% према 25%.

Упркос чињеници да је окружен Јужном Африком, Лесото има много виши степен економске независности, макар када се пореде подаци о робној размени са САД, зато што одступања у подацима нису ни приближно слична нашем случају.