Лепота у оку посматрача 5: мала плодност жена и велика живост фирми у Србији

Да се мало деце у Србији рађа деценијама у назад, то је свакоме познато. У Србији, и у већини земаља „белог“ света (развијеном не припадамо) жене суверено одлучују о томе колико ће деце родити. Еманципација жена је пут у пропаст цивилизације коју имамо, али бујање живота у Африци, Азији и Латинској Америци довешће до неких промена у будућности које нећемо доживети.

Пошто у бази података Евростата постоје структурне пословне статистике, из којих се могу анализирати динамика и структура економија према величини пословних субјеката, повукао сам информацију о укупном броју фирми, и броју рођених и умрлих компанија у 2017. За 2018 је још увек мало прикупљених података.

Економија, фирма, компанија, продавница, радња су женског рода, док је предузеће средњег. Рађања и умирања припадају женама, па је интересантно упоредити уколико су нам жене одавно ниске плодности како стојимо у овој економској плодности. Подаци по земљама могу бити под утицајем различите позиције у економском циклусу, да ли је конкретна земља у рецесији, у средини експанзије или пред новом кризом. Могу бити и под утицајем промене законодавства у погледу трошкова пословања, оснивања и гашења фирми. То су све специфичности које ми нису познате, а интересовала ме је само крупна слика и поређење два податка: стопе наталитета жена и компанија.

Шта нам кажу подаци?

Са стопом рађања од 9,2 промила упоредиви смо са Малтом, и само седам земаља у Европи има лошији показатељ: Италија, Грчка, Шпанија, Португалија, Хрватска, Бугарска и Финска.

У стопи умирања делимо сребрну медаљу са Летонијом, док је Бугарска прва са 15,5 промила. Ми смо били на 14,8. Испод нас следе Литванија, Мађарска, Румунија и Хрватска.

По стопи наталитета смо на другом месту у Европи, од позади, и само Бугарска има већи природан пад становништва од 6,5 промила, док је Хрватска на трећем месту са 4,1 промила, заједно са Летонијом а иза Литваније (-4 промила).

 Ово су релативно стабилни демографски показатељи који се кроз године јако споро и мало мењају.

Како стојимо у пословној демографији?

Прво сам ставио у однос број фирми са бројем становника по земљама, а како бих утврдио каква је релативна бројност ових женских, економских, ентитета. У ЕУ у просеку има 5,6 фирми на 100 становника, и у врху листе су Чешка, Словачка и Португалија са 9,8, 8,8 и 8,5 фирми.

У Србији је, у 2017, било 4,9 фирми на 100 становника, што је било идентично односу у Бугарској. Мањи однос од Србије је имало 9 земаља, где је најмањи био у С.Македонији (2,8%), па у Немачкој (3,4%) и Хрватској (3,4%).

Док код демографије постоји правилност да су показатељи најнеповољнији код малих земаља у источној Европи, код економије предузећа нема правила јер су од Србије лошији показатељи и у најразвијенијим великим (УК и Немачка) и малим (Швајцарска, Аустрија и Данска) земљама, али и у оним мање развијеним, попут Румуније и Турске.

У ЕУ се у просеку сваке године оснује 9,3% нових фирми, у односу на постојећи број, што значи да је на 11 постојећих једна нова. У просеку се угаси 7,6% фирми па је нето ефекат раст броја фирми за 1,7%.

Србија се са 11,4% новооснованих фирми налази испред 22 земље а иза 11 европских земаља. Упоредива је са Естонијом и Данском, и ово је лепо сврставање.

Најмањи проценат нових фирми је у Грчкој (4,5%) и онда следи низ високо развијених земаља: Белгија, Шведска, Аустрија, Немачка, Швајцарска, Италија и Норвешка.

Највећу смртност, у 2017, имале су фирме у Литванији, Бугарској и Португалији. Србија је са 6,3% била упоредива са Швајцарском и Аустријом, и ово је још лепше сврставање.

Фирме су се релативно најмање гасиле у Ирској, Белгији и Кипру.

И долазимо до најлепшег сврставања: Србија је делила четврто место са Француском према релативном расту броја фирми од 5,1%. Медаље су покупиле Летонија (+7%), Кипар (+6,3%) и Ирска (+5,6%).

Само четири земље су имале смањење броја фирми и то Бугарска (-3,4%), Немачка (-0,9%), Италија (-0,2%) и Данска (41 фирма је више угашена у односу на број основаних).

И овде долазимо до лепоте у оку посматрача: имамо као и Бугарска најнеповољније демографске показатеље у Европи, али код економске плодности налазимо се на супротном крају од Бугарске: док се њима фирме гасе код нас се нове рађају.

Можда овај последњи показатељ указује на разлику у бројности и дуготрајности протеста у Србији и у Бугарској: код нас још увек постоје вентили за смањивање незадовољства и лаку (или какву год) зараду, што у Бугарској није случај.