Прилажем три графикона како би се сагледала лепота посматрања.
Први графикон представља индустријску производњу од 1939. до 2020, са нивоом производње у 1989. као мером (једнако 100).
Индустријска производња у Србији била је за петину мања у 1946. у односу на 1939, али је већ у 1947. била већа за 54,7%. Онда је дуго стагнирала и тек је у 1955. била двоструко већа од последње предратне статистички доступне године.
Од 1955. до 1989. производња је повећана 12 пута, од 1956. повећана је 10,6 пута а од 1957 „само“ 8,9 пута.
Након 1989 догодио се индустријски слом и у 1993. производња је била мања за 64,4%. Ниво производње за четири године враћен је 20 година уназад, у 1969. Следио је брзи опоравак, те је у 1998. производња повећана за 37% (на ниво из 1972), али је НАТО бомбардовање опет спустило ниво производње на само 33,7% од рекордног нивоа у 1989. До економске кризе у 2008, производња се није опоравила на ниво из 1998 (45,3% од 1989) и то се тег догодило у 2018, да би већ у 2019. опет уследила стагнација са могућношћу пада у овој години.
Ниво производње је упоредив са 1972. и потребно је много напора да би се достигла 1973.
Промене индустријске производње од 1993. до данас подсећају на графикон рада срца на оним апаратима у америчким филмовима. Стога је овај графикон непожељан и треба га заборавити.
Други графикон о производњи од 1999. до 2020. већ је кориснији јер нам открива да је након пада производње у 2014, као последице катастрофалних поплава које су зауставиле производњу електричне енергије и копање угља око Тамнаве и Колубаре, дошло до наглог скока производње који је трајао до 2018.
Стога прилажемо најлепши поглед на нашу индустријску производњу: месечне податке од септембра 2014. до јула 2020.
Са приложеног графикона се може видети да смо имали златно доба раста индустријске производње, по угледу на доба друга Тита, од септембра 2014, па негде до септембра 2017, када је период брзог раста заустављен. За разлику од друга Тита, овде се ради о 36 месеци, а код њега о 35 година. И за његове власти индустријска производња повећана је 27 пута, а у овом кратком периоду сада (септембар 2014-2017) повећана је за 28,5%.
Али, поента наслова и ових пар историјских линија података управо је потрага за лепотом. А она се налази у тренутку и никако се не треба освртати у прошлост. Треба бити загледан у светлу будућност као радници у пропагандним плакатима након совјетске револуције.
Или као сељаци у окупираној Србији 1941.