Lament nad srpskim selom

Према подацима из базе података ИЛО-а, у Србији ће у 2018. бити за 8,7% мање запослених него у 2000. години. При томе ће број запослених у пољопривреди бити мањи за 41,8%, у индустрији за 22,2%, а у услужном сектору је број повећан за 23,4%.

Пад броја запослених у пољопривреди са 1.065 хиљада у 2000. на 632 хиљаде у 2018. указује на брзину депопулације наших села. Имамо 433 хиљаде сељака мање за исту пољопривредну површину, па пошто смањени број сељака, који су у просеку и знатно старији, не може да обради сву земљу повећава се необрађена површина и ово је процес који ће се у годинама пред нама убрзати. Путујући по Србији, на пример путем од Књажевца до Сокобање, али и уз сам аутопут, лако је препознати земљу која је необрађена, али и по растињу оценити колико је година прошло од како је власник земље умро.

Али, да не бисмо овде претерали са ламентовањем послужићемо се рангирањем Србије у свету, као ефикасним начином да релативизујемо сопствене муке и да потражимо утеху у туђој несрећи.

У претходних 18 година број запослених у свету повећан је за 700 милиона. При томе је смањен у пољопривреди за 160 милиона (-15,7%), у индустрији је повећан за 163 милиона (+28,4%), а у услугама за 697 милиона (+68,7%). То значи да је услужни сектор заслужан за комплетни раст броја запослених.

У овом периоду 175 земаља је имало раст броја запослених а само 14 смањење броја. Већи релативан пад броја запослених од Србије имало је пет земаља (те је Србија на 184. месту од 189 земаља), и то: Грузија, Грчка, Украјина, Сирија и Румунија.

У пољопривреди су 94 земље повећале број запослених а 95 земаља је смањило број. Од Србије је веће смањење имало чак 26 земаља, међу којима од нама суседних Хрватска, Бугарска и Румунија.

У индустрији је 149 земаља повећало број запослених док је 40 смањило број и веће смањење од Србије имало је 8 земаља (што значи да је Србија на 181. месту), и то: Данска, Шпанија, Малта, Хонг Конг кинески, Маурицијус, Порто Рико, Португалија и Грчка.

У услужном сектору само три земље/територије нису имали раст броја запослених, и то Америчка Вирџинска острва, Порторико и Сирија. Са растом броја за 23,4% Србија се налазила на ниском 160 месту, и спорији раст од Србије имали су Хрватска и БиХ од суседних земаља.

Да закључимо. Србија има један од најлошијих показатеља динамике запослености у свету након 2000. Он је последица: (1) једног од највећих падова броја запослених у индустрији; (2) великог пада броја запослених у пољопривреди и (3) спорог раста запослености у услужном сектору који није био довољан да компензира пад запослености у прва два сектора.

Интересантно је да је Индија (раст за 120,8 милиона) имала 2,6 пута већи допринос укупном порасту запослености од Кине (47 милиона), а што је последица старења становништва у Кини које ће у непосредној будућности имати огромне негативне ефекте по даљи економски раст. Број запослених у Кини повећан је за само 6,6% у претходних 18 година што значи да је готово у целини раст последица акумулације капитала и укупне факторске продуктивности (преласка радника из пољопривреде у индустрију и услуге).