Лакоћа и учесталост преласка у туђе држављанство Срба и Албанаца, 2013-2018.

У приложеној табели укрштени су подаци о дозволама за боравак и о пријему у држављанство и израчунати су удели пријема у држављанство као однос пријема према дозволама, а како би добили индикатор „лакоће“ добијања држављанства по земљама. То није прави индикатор лакоће, јер би за то било потребно знати колико је захтева за пријем (промену? Да ли се задржава и старо или се мора одрећи од старог?).

Подаци у бази Евростата омогућавају дубљи увид, у родну припадност (колики је однос мушкараца и жена, што би било интересантније за ове удаљеније локације са којих се улази у држављанство европских земаља), и у старосну структуру. Колико су стари пријема у држављанство у односу на просечну старост лица са дозволом за боравак? Има података и о губитку држављанства, али то је изузетно редак случај: само је један становник пореклом из Албаније изгубио држављанство земље пријема а чак 9 из Србије (од тога 4 у Хрватској). Али то су екстремно мали бројеви да би ишта суштински значили, осим ако губитак држављанства у наредним годинама постане знатно чешћа појава.

Дозволе за долазак могу бити добијене из различитих разлога, због школовања, сезонског рада, дугорочног рада и због извршавања функције послодавца, заступника компаније из стране земље. Пример дозвола за сезонски рад је Хрватска, где је нагло повећан број из Србије, са 1,5 хиљада у 2013. на 3,5 хиљада у 2016, 6 хиљада у 2018. и 10,2 хиљаде у 2019. У Хрватској су протерани Срби масовно аплицирали за држављанство пре пријема ове земље у ЕУ, што је из ових података о 1.310 пријема очигледно, да је тај процес завршен пре 2013. Колико десетина или стотина хиљада Срба је узело хрватско држављанство из ових података није могуће сазнати.

Број дозвола по земљама указује на структуру исељавања, за Србе и Албанце из Србије највише се одлази у Немачку, Швајцарску и Италију, истим редоследом, док су становници Албаније готово потпуно сконцентрисани у Италији и Грчкој.

Шта нам кажу подаци?

У апсолутном броју становници Албаније су више него два пута чешће примали држављанство земаља у којима имају дозволу за рад: 305.973 према збирних 131.191 за становнике Србије из формално слободног и много формалније окупираног дела.

Релативно посматрано, више од 10% процењеног броја становника Албаније је у ових 6 година променило држављанство, са КиМ се ради о око непуних 4% а из слободног дела Србије мало мање од 1%.

Удео добијања држављанства у односу на дозволе за боравак био је 2 до 3 пута већи за становнике Албаније у односу на становнике Србије. Унутар Србије, становници КиМ су у свим годинама имали већи, али не много, проценат добијених држављанстава у односу на остатак од Србије без КиМ.

За овај остатак од Србије највећи релативан удео држављанства у односу на дозволе за боравак, имали су Шведска, Финска, Холандија и УК. Најмањи удео држављанства имале су Аустрија, Словачка и Словенија, што упућује на релативну близину Србији и жељу да се у њу, по завршетку радног века, врати. Јесу сви цигани, тј. Власи, Румуни и Роми, из мог села Трешњевице у Бечу, али живе за повратак у џиновске куће са пратећим економијама које су великим одрицањима саградили. Да ли и њихова деца и унуци то исто желе, или добијају аутоматски држављанство Аустрије рођењем, није ми познато.

Становници КиМ највише држављанстава су добили у Немачкој, Швајцарској и Италији, али су релативно највише, међу ове три земље, остварили у Италији. Релативно најлакше добијају у Белгији и Шведској, а најтеже у УК, где су остварили само 7 уверења о британском држављанству и то само у 2014.

Становници Албаније су релативно највише добијали држављанства Ирске и УК у 2013, али је од тада овај показатељ значајно смањен, у УК због огромног пораста дозвола а у Ирској због апсолутног смањења примања у држављанство. У Грчкој и Италији је готово у свим годинама више од 5% Албанаца са дозволом за боравак добијало и држављанство.

У Хрватској је дошло до наглог раста броја дозвола за становнике Албаније, али при малом броју добијених држављанстава што је утицало да се стопа смањи са 10,8% у 2014, на само 0,11% у 2018, јер је у првој добијено 4 а у последњом само једно држављанство.

Свашта се још може сазнати из ових података пажљивијим увидом. На пример, да ли споменуте земље где је лако стећи држављанство имају слободну политику за све становнике страних држава, строжију или лакшу у односу на Србију или Албанију?