Uobičajeno je mišljenje da su Srbi nepreduzimljivi. Podaci Eurostat-a to demantuju. Nakon Grka, Srbi su najpreduzimljiviji narod u Evropi, mereno udelom samozaposlenih u ukupnom broju zaposlenih. To je posledica prisilnog odlaska u privatnike, pod pritiskom ostanka bez posla u velikih socijalističkim preduzećima, a od uvođenja sankcija Srbiji 1992. godine, a zatim i usled “reformi” nakon 2000. godine kojima je krajnji rezultat uvek bio smanjivanje broja zaposlenih lica. Sličnu nesreću (mada mnogo veću usled građanskog rata) preživeli su i građani BiH, pa su treći u preduzimljivosti tik ispred Turaka. Italijani su na petom mestu, a ekonomski rast nakon Drugog svetskog rata u ovoj zemlji je objašnjavan razvijenim malim porodičnim biznisom. Slede Poljaci, Rumuni, Makedonci… Slovenci su očuvali preduzeća iz socijalizma te su do pred izbijanje svetske ekonomske krize bili pri dnu liste, a da bi pod pritiskom smanjivanja zaposlenosti u preduzećima postali preduzimljiviji.
Šta nam kažu podaci Eurostata, o dinamici ukupne zaposlenosti i samozaposlenosti?
Od 500 miliona stanovnika zaposleno je 213 miliona. Ovaj broj je smanjen za 6 miliona od 2008 godine, što je pad za 2,7%. Nasuprot EU stoji Turska u kojoj je broj zaposlenih povećan za 3,5 miliona lica, te se može govoriti o selidbi radnih mesta van Evrope. Povećala je i Nemačka za 1,3 miliona, tako da je evropsko jezgro imalo rast, dok je periferija gadno stradala. Najveće smanjivanje broja zaposlenih imali su Španija (za tri miliona), praćena Grčkom (769 hiljada), Italijom (529), Portugalijom (523 hiljade), i Bugarskom (za 411 hiljada). Malena Srbija je uporediva sa velikom Italijom, jer je broj smanjen za 506 hiljada lica. U Srbiji je broj zaposlenih smanjen za 18%, i samo je Latvija imala veći relativni pad broja zaposlenih lica (za 19,9%), dok je Grčka smanjila broj zaposlenih za 17,2%.
Ukupan broj samozaposlenih lica smanjen je za 1%, sa 31,2 miliona u 2008. na 30,9 miliona u 2012. godini. Kod samozaposlenih postoje divergentna kretanja pa je puno zemalja koje su povećale njihov broj. U Srbiji je on smanjen za 16,5%. Veće smanjivanje broja samozaposlenih imali su Portugalija (-20,1%), Litvanija (-19,7%), Irska (-19,4%), Kipar (-17,5%), i Hrvatska (-17%), dok je sličan pad imala Bugarska (-16,1%).
Udeo samozaposlenih u ukupnom broju zaposlenih na nivou Evropske Unije je relativno stabilan, došlo je do neznatnog povećanja udela sa 14,2% u 2008. na 14,5% u 2012. Posmatrano po zemljama kretanja su bila veoma različita, a u skladu sa dinamikom ukupne zaposlenosti i samozaposlenosti.
Pošto je stopa zaposlenosti stanovništva po zemljama veoma različita, veći udeli samozaposlenih u ukupnom broju zaposlenih ne moraju da znače i veći broj preduzetnika u ukupnom broju stanovnika. Stoga smo broj samozaposlenih doveli u odnos sa brojem stanovnika preuzetim sa CIA Worldbook. Ni ovako korigovani podaci ne kvare bitno rang Srbije (ali kvare Bosne i Hercegovine), te je ona na četvrtom mestu sa 76 samozaposlena na 1.000 stanovnika, a veći broj imaju Grčka, Češka i Italija. Slovenija je ispred Hrvatske (52,7 prema 51,1), od njih je bolja Makedonija (55,2), a lošija je Bosna i Hecegovina (47,7).