Kriza homoseksualnih brakova u Nemačkoj

Као геј, Хрват и добар католик природно је да највише волим Немачку. Два пута нам је донела слободу, први пут оружјем, 1941, а други пут признањем[1] 1992. Живот у Немачкој, не само за Хрвате, је појам за благостање и слободу. Од свих слобода једна од најлепших је могућност да се склапају истополни бракови. Ту слободу нису стекли хомосексуалци у још много земаља у свету, али где год има напредних снага ради се на томе.

Немачка је из Другог светског рата изашла као веома конзервативно друштво. Рекордан број склопљених бракова био је у статистички првој обрађеној 1950, тачно 750.452, док је број развода тада био 134.600 па је однос био 5,58:1 у корист бракова. Друштво је у тој конзервативности чврсто држалу дисциплину над породицом све до 1960, када је однос повећан на 9,39:1 и од тада је почео распад породице и ослобађање жена. Слобода се стиче приходима, па је већа социјална укљученост жена у радне активности довела и до повећања броја развода. Тај процес је трајао све до 2003. када је однос венчаних/разведених сведен на 1,79:1.

Од те године почео је процес повећања броја венчаних и смањивања броја разведених, па се однос попео до 2,81:1 у 2018.

Према доктор Гуглу хомосексуални бракови су легализовани 30.6.2017, али Дестат има податке овде приложене од 2014.

Од 2014. до 2018. укупан број склопљених бракова у Немачкој повећан је за 7,9%, док је број разведених смањен за 10,9%.

Од 2014. до 2017. број склопљених хомосексуалних бракова смањен је за 16,8%, са 7.112 на 5.918, те је њихов удео у укупном броју бракова смањен са 1,84% на 1,45%. Мушки бракови су смањени за 22,4% а женски за 11,2%.

Од 2014. до 2018. број разведених хомосексуалних бракова повећан је за 15,1%, те је њихов удео у укупним разводима повећан са 0,67% на 0,87%. Разлог за овај раст су женски бракови где је пораст развода повећан за 30,8%, док је мушких смањен за 2,7%. Мушкарци хомосексуалци много више зарађују од жена хомосексуалки, па је материјални губитак у случају развода много већи. Жене ове оријентације су нестабилније, па лакше у брак уђу, а још лакше из њега излазе.

Однос броја склопљених према разведеним истополним браковима смањен је са 6,4:1 у 2014. на 4,8:1 у 2018. Код мушких пад је био са 6,8:1 на 5,4:1, а код женских 6,4:1 на 4,8:1.

На основу овако кратког периода не могу се доносити сигурни закључци у погледу будућих кретања. Претпоставићемо само да и истополци, као и различитополци, имају сличне погледе на заједницу/породицу, те да ће за десетак година достићи односе венчани / разведени какви сада постоје на нивоу Немачке.

Приложени су подаци о броју венчаних и разведених на нивоу држава, а додати су израчунати подаци о њиховом односу: венчани – разведени. Пажљивија анализа могла би да доведе ове бројеве у однос са укупном бројем становника, па да се обоји карта Немачке дугиним бојама, у складу са релативном учесталошћу истополних бракова. Али, таквим послом би требало да се бави низ регистрованих НВО које пропагирају ове заједнице, а због новца који добијају за финансирање активности у Србији, али и у другим земљама. Мени је већ сасвим довољно што овакви подаци постоје.

Поука немачког озакоњења хомосексуалних бракова је општа, као за сваку борбу за слободу и права: све изгледа лепо док се очекују права, а не размишља о обавезама које та права са собом носе.