Распад СФРЈ имао је различите динамичке последице по бивше републике: најбоље је прошла Словенија, следи Хрватска, Црна Гора и С. Македонија стоје слабије, а најлошије су прошле Србија и Босна и Херцеговина. Србија ће у 2024. години бити за неких 10% изнад нивоа БДП-а из 1989 (након 35 година!), док је он у Словенији удвостручена, а остале БЈР су између ове две крајности.
Интересовало ме је да сазнам како су прошле бивше републике СССР-а, интуитивно мислећи да су три минијатурне балтичке републике прошле најгоре, а да је извесно да је Украјина прошла најгоре.
У процесу сазнавања прелазио сам од УНКТАД-а, преко ММФ-а до Ангуса Медисона (линк).
Одступања у подацима о динамици БДП-а по куповној снази валута су велика између УНКТАД-а и ММФ-а, па сам се на крају одлучио да користи ММФ-ове податке.
Каква је била динамика БДП-а код новонасталих 15 држава, укључујући ту и Русију?
У бази ММФ-а нема податка за Естонију у 1992. и за Литванију 1992-1994. Претпоставио сам да је исти као и први познати, мада су све ове економије тада биле у паду. То значи да сам преценио ове две земље, из садашње перспективе, Естонију за пар процената а Литванију за мало више.
Највећи релативан раст БДП-а у посматраном периоду имале су Јерменија, и Грузија, испред три балтичке земље, а изнад индекса за све земље (254,5) био је још Узбекистан. Око просечног раста били су Туркменистан, Азербејџан, Белорусија и Казахстан. Испод просека су били Таџикистан, Русија, Молдавија, Киргизија и Украјина која је једина испод нивоа БДП-а који је имала у 1992. години.
Из ММФ-ових података можемо приложити и графикон о збирном уделу ових 15 земаља у светском БДП-у од 1992. до 2024.
Са графикона се може очитати да је 1998. остварен најнижи удео (4,021%) у светској економији, он је достигао 5,35% у 2008. и 5,257% у 2013. години, да би опет наставио да се смањује и стабилизовао се око 4,5% у последње три године.
Из база Ангуса Медисона извукао сам наредна два графикона.
Интересантно је да су у новијим базама избацили бивши СССР, док бивша Југославија и даље постоји. И у бази ММФ-а не постоје ранији подаци о СССР-у већ само о новонасталим државама од 1990-1992. године.
Из базе за 2013. годину, можемо сазнати да је царска Русија била за 8,4% испод просечне светске развијености у 1913. години. У 1940. години СССР је био за 1,7% испод просечне светске развијености да би 1950. године био 35,1% изнад светског просека. Рекордно одступање од светског просека СССР је остварио 1974-1976. када је премашио просек за 50-51%. То је време првог нафтног шока.
СССР је полако, релативно успоравао до 1989. када је наступио економски слом: тада је био на 138,5% од светског просека (100%), да би у 1998. години пао на 68,3% просечне развијености. У 2008. години је надмашио просечну развијеност за 3,3% да би у 2009. и 2010. пао опет испод просека.
Из базе Ангуса Медисона за 2010. годину можемо пратити удео бившег СССР-а у светској економији од рођења Исуса Христа. Тада је територија СССР-а учествовала са 1,48% у светској економији.
У време Владимира Великог и Кијевске Русије (линк линк ) удео је повећан на 2,34%, у времену пре и после Ивана Грозног удео је био стабилан (3,41% у 1500. и 3,45% у 1600), да би у време Петра Великог био повећан на 4,36%. У време Александра I, победника над Наполеоном, удео царске Русије у светској економији повећан је на 5,43% да би у време Александра II достигао 7,54%. У времену Николаја II удео је наставио да расте са 7,81% у 1900. на 8,50% у 1913.
СССР је у време избијања Другог светског рата, у 1940. години, имала удео од 9,33% у светској економији и он је благо повећан на 9,56% у 1950, а у време смрти Стаљина је имала удео 9,17%.
Русија је највећи удео у светској економији остварила у време активирања Цар бомбе 1961, када је он износио 10,22%, а изнад 10% био је још у 1958, 1960. и 1962. години.
Након активирања Цар бомбе и уласка у период де-ескалације могућег отвореног сукоба СССР-а са земљама НАТО-а, удео СССР-а у светској економији је почео да се смањује. Наравоученије је да су и СССР, попут САД-а, своју доминацију развијале путем војне индустрије, и да је прелазак у „мирољубиве воде“ смањивао његов релативни значај.
Удео СССР-а у светској економији, по Ангусу Медисону, смањен је на 4,4% у 2008. док је према ММФ-у он износио 5,35% у тој години.
Русија је на почетку „специјалне војне операције у Украјини“ имала удео од 2,933% у 2022. да би у 2024. повећала удео на 2,948%, упркос свим санкцијама колективног Запада, а захваљујући преласку на ратну економију.
Из овог истраживачког лутања кроз време и кроз економске показатеље можемо закључити да:
- Постоје велике разлике у динамици БДП-а 15 новонасталих држава на подручју СССР-а и свака од њих захтева посебно време како би се разумели фактори који су определили спорији или бржи опоравак и раст након распада заједничке државе.
- Из садашње перспективе, достизање рекордног удела СССР-а из 1961. године изгледа незамисливим у јако дугом периоду у будућности.
Jedan komentar
Ping: Мирослав Здравковић: Кратка економска историја СССР-а и ко је како након распада прошао? | Журнал