Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Статистичку анализу страдалих у Другом светском раду извршио сам на основу података Музеја жртава геноцида у Београду. За детаљније сазнање о страдању у Крагујевцу видети на порталу Музеја 21 октобар (spomenpark.rs), а за Јагодину и Поморавски срез видети Извештаје команде српске државне страже за округ моравски 1941-1944 (http://www.arhivja.org.rs/images/izvestaji.pdf). Осим детаљног увида у стање у Поморављу, ови извештаји се могу употребити (биће употребљени) како би се видео степен одступања у пописаним жртвама Другог светског рата које поседује Музеј жртава геноцида, у односу на стварно страдање: да ли је стварни број страдалих већи од пописаног броја за, рецимо, 10%, 30%, 50%.
Током припремања базе података наметало ми се поређење председника Србије Томислава Николића и Драгана Марковића Палме-Олимпијца, као двe потпуно аутентичне личности крајева из којих потичу: први бунтован и страдални, а други прагматичан и склон економији. Док ће се Тома борити (или макар указивати) против светских неправди, Палма ће тражити (и налазити) гориво за тракторе, сазнајући при томе шта су све празне приче, без потребног састојка за богато Поморавље.
Шест пута већи број страдалих у општини Крагујевац него у општини Јагодина упућује на теорије о пореклу, како су први махом из бунтовних планинских крајева сјеничке висоравни и још јужније, док су други са плодних поља Косова, Метохије и низије Јужне Мораве. Међутим, ова теорија о пореклу пада у воду када се Крагујевац искључи из општинских података и онда се види да је страдање 56 насеља општине Крагујевац упоредиво са истим подацима за насеља у општини Јагодина. И Немци су делили Србе на бунтовне брђане и планинце, и питоме Моравце загледане у свој берићет. Међутим, изгледа да су и у Немачкој, и свуда на свету, низијски сељаци питомији, јер им је потребно много мање рада да би добили жељене производе, у односу на оне у брдима и планинама, што им свима одређује и неке карактерне и телесне особине.
Шта нам кажу подаци о страдалим лицима рођеним у општинама Крагујевац и Јагодина?
Општина Крагујевац је 3,6 пута више релативно страдала од општине Јагодина, јер је проценат страдалих у њој, у односу на број становника 1948 године, износио 5,2%, док је у Јагодини био 1,4%. Међутим, када се из података искључи насеље Крагујевац, које је имало губитак 8,4% од броја пописаног послератног становништва, проценат страдалих се смањује на 2,4%. Када додатно одбијемо податке за Маршић и Грошницу, где су Немци побили готово све мушко становништво, проценат страдалих у крагујевачким селима смањује се на 1,73%, што није много више него у јагодинској општини.
Немци су у Крагујевцу учинили један од највећих злочина у Србији у историји (не)пријатељских односа. Стога ћемо податке за град и села посматрати одвојено, као и због претходног става, да по одбитку Крагујевца нема великих разлика у страдању села ове две суседне општине.
Највећа разлика у страдању Крагујевца и Јагодине проистиче из немачке одмазде над цивилним становништвом извршене у октобру 1941. године. Од укупног броја страдалих у Другом светском рату 64% је страдало у директном терору у 1941. години. У Јагодини је највећи број страдалих, њих 35%, у НОБ-у 1945. године.
Разлика у броју страдалих у НОБ-у у насељу Крагујевац и у селима у овој општини упућује на суштински феномен идеологије, да је комунизам (као и остали –изми, претпостављам) урбана идеологија, али да на крају страдају сељаци који са њиме немају никакве везе. Однос броја страдалих у НОБ-у је до 1944. године био у „корист“ града: 48 према 10 у 1941, 30 према 7 у 1942. и 53 према 9 у 1943. години. Долазак партизана у јесен 1944 године и мобилизација сеоског становништва утицали су да у 1944. и 1945. години погине више становника села него Крагујевца. Рекло би се да су сељаци обе општине морали да плате „крварину“ за пасивно држање током целог дотадашњег ратног периода.
У свим одабраним карактеристикама страдања, од Априлског рата, логора, затвора, у НОБ-у, директном терору, увек претеже Крагујевац, осим у једном: страдалима у НОБ-у у 1945. години.
За крај, прилажемо цитат о једном догађају у општини Параћин, која је, након Деспотовца, најмање страдала у Другом светском рату, а који указује на неразумевање сељака за идеологије и глобална кретања:
24. септембра сељаци из села Доње Мутнице и Извора, које је комунистичка банда пре неколико дана силом одвела у шуму, са оружјем које су добили од банде побунили су се противу комуниста и напали их. У борби сељаци су убили око 10 комуниста између којих и вође бандита, како и једног њиховог политичког комесара, а такође ухватили и 15 живих комуниста. Остале комунисте, који су се разбежали, сељаци гоне и даље. (http://www.arhivja.org.rs/images/izvestaji.pdf стр. 40 став 183)
