Корона диктатура и Путинова инфлација

Приложени графикон је створен на основу података из базе ММФ-а. Шта на основу ове једне линије можемо констатовати?

Прекид саобраћаја како би се спречило ширење опаког вируса COVID-19 утицало је на пад цена примарних производа за тачно 30%, од јануара до априла 2020, са 119,57 на 83,97 у односу на просечне цене из 2016.

Пуни опоравак цена примарних производа догодио се између новембра (индекс 115,14) и децембра (125,54) 2020. да би се наставио њихов раст ка номиналном историјском рекорду из јуна 2008. (202,8, што значи да су у 2016. цене била упола мање него осам година раније). Од фебруара 2014, када су политичке промене у Украјини почеле (170,99) до јануара 2016. (85,32) цене примарних производа су смањене за тачно 50%.

Током 2021. цене примарних производа су расле до октобра када су се приближиле на 5,6% од номинално рекордног нивоа из јула 2008 (индекс 202,8). Изгледало је да нова светска економска криза само што није почела и да ће се цене примарних производа, као 2009, нагло сломити.

Цене су у новембру 2021. смањене па у децембру 2021. и јануару 2022. благо повећане да би у фебруару (203,33) номинално постигле нови рекорд, а у марту чак биле и додатно повећане за 18,6%. Да ли је у марту наступила „Путинова инфлација“ јер је то Путин намеравао да учини, или је она директна последица санкција против извоза нафте, гаса и других примарних производа из Русије?

У априлу 2022. цене примарних производа су смањене за 6%, у односу на март 2022, али су и даље биле за 11,7% изнад нивоа из јула 2008.

У мају и јуну 2022. цене примарних производа почеле су да се тихо и стидљиво обрушавају.

Слом цена примарних производа наступиће када ЕЦБ и Федералне резерве учине своје каматне стопе реалним, већим од стопа инфлације. Када то учине, цене примарних производа ће се преполовити, раст цена ће бити заустављен а десетине милиона људи у развијеним земљама остаће без посла.

Тада ће се причати о „Путиновој незапослености“.