Не тако давно писао сам о непознатом броју магараца у Србији (линк). Сада видим да сам погрешио и да је њихов број познат, али и даље неодређен. Са 1.618 магараца, мула и мазги упоредиви смо са Уругвајем (1.643) и мало је земаља на свету са оволико малим бројем.
Познато је да су магарци у Србији готово равномерно распоређени на северу (819) и југу (799). Највише их има у Војводини (799), Региону Јужне и Источне Србије (539), мање у Региону Шумадије и Западне Србије (260), а најмање у Београду – само 26.
Неодређеност броја наступа када се спустимо на ниво општина и насеља јер је ознака за мање од 4 магарца П – поверљиво.
Више од 3 магарца имамо у 30 насеља која у збиру имају само 278 што је мање од петине укупног броја. Значи, четири петине магараца, мула и мазги не могу били лоциране прецизно на нивоу насеља. Највише лоцираних магараца је у Мошорину (25), у Сувом Долу код Жагубице (21) и Арадцу код Зрењанина (16).
Много је боља ситуација код општина јер оне обједињују сва ова насеља са 1, 2 или 3 магарца. У 74 општина и у Београду има 1.463 магараца, мула и мазги што је 90% од укупног броја. Највише их је у Сремској Митровици (Засавица?) и у Новом Саду, испред Пирота и Суботице.
На нивоу области сви магарци, мазге и муле су прикупљени и највише их има у Јужнобачкој (219), Сремској (196) и Пиротској (148) области.
Маштам о животу у слободи који би се састојао од ограђеног имања од пар хектара и мноштва магараца који би се њиме кретали. Имао бих јасну комуникацију и савршено разумевање од ових милих створења. Ако се у будућности одлучим да испуним овај лепи сан о слободи знам где ћу потражити потребне животиње.
П.С. Изгледа ми невероватно да је само 26 магараца на територији Београда. Толико је приградских општина са могућношћу да се у њима нађу ове животиње да ми овај податак није уверљив. А тек у најстрожем центру…