Евростат је објавио пригодно саопштење (линк) о фармацеутима као есенцијално важним даваоцима услуга у време епидемије COVID-19. Г. Димитријевић је објавио текст о новом Ватикану (линк) где се бави медицином као новом религијом цитирајући мени најдражег страног писца Сабата. Апотеке су продужетак власти новог Ватикана.
У Србији је пре 120 година било 406 лекара и 313 апотекара (линк), али је Велики рат сигурно смањио њихов број. Пре 100 година када су фармацеути били релативно ретки моја прабаба Илинка је женама „бајала“, била сеоска врачарица, што му дође скоро исто као и лекар, или апотекар. Касније су жене од мог деде Душана тражиле да настави мајчину праксу али он их је условљавао да дођу тачно у поноћ, и да саме подигну сукње (да смање административне радње и потребе). Да ли је наставио прабабину праксу? Сумњам. Ратовао је под јорган планином са баба Љубинком и правио потомке у зло време. По сељанке би било здравије да је био флексибилнији са радним временом, да пружа услуге и пре поноћи.
И данас има сеоских врачара, али је то ипак заостатак из мрачне прошлости. Србија је данас напредна земља у којој успевају све дипломе и струке, па и фармацеути.
Док нисам угледао податке из базе која прати саопштење могао сам да се закунем да су апотеке једнако честе као и коцкарнице у Београду и ван њега. Можда и јесте тако, али је из европске перспективе недовољно (или нема свака апотека дипломираног фармацеута?).
Србија је према релативном броју фармацеута претпоследња у Европи, и само Холандија има мањи број. С обзиром да су изнад Србије Исланд, Данска и Немачка, те уопште не мора да буде лош показатељ. Број фармацеута у Србији смањен је за 13,3%, са 2.135 у 2016, на 1.850 у 2018. Уколико је смањење последица напуштања Србије, а не пада конкуренције на тржишту, онда је проблем лако решив: олакшати стицање факултетских диплома. Вероватно је ова делатност потцењена код произвођача диплома, и треба је адекватно брендирати. „Постаните апотекар он-лајн убрзаним курсом за 7 дана; диплома чувеног америчког универзитета из Мексика“.
Моја прабака Илинка је била неписмена жена, ратна удовица. Трешњевачким сељанкама, већином удовицама као што је и она била, својим способностима је олакшавала тешку међуратну стварност. Деда Душко је завршио гимназију у Јагодини и био чиновник у Београду до 6. априла 1941. Образовање га је скупо коштало код нове комунистичке власти. По њега је било боље да се није образовао, већ да је помагао несрећним сељанкама.
Фармацеута на 100.00 становника | |||
GEO/TIME | 2016 | 2017 | 2018 |
Malta | 132,9 | 129,3 | 128,8 |
Belgium | 122,5 | 123,8 | 125,0 |
Italy | 115,6 | 117,2 | 119,1 |
Spain | 120,8 | 115,6 | 118,9 |
Finland | : | : | 108,8 |
France | 105,0 | 103,7 | 103,3 |
Lithuania | : | 99,1 | 102,8 |
Cyprus | 89,4 | 91,3 | 91,7 |
Portugal | 85,1 | 90,7 | 91,0 |
Romania | 86,8 | 90,7 | 90,1 |
United Kingdom | 86,2 | 88,3 | 89,8 |
Latvia | 83,9 | 95,3 | 85,6 |
Albania | : | : | 84,3 |
Norway | 78,3 | 80,4 | 83,2 |
Hungary | 74,9 | 77,2 | 80,2 |
Poland | 77,1 | 77,2 | 77,2 |
Sweden | 76,7 | 76,5 | 76,5 |
Croatia | 73,4 | 74,4 | 76,2 |
Estonia | 73,2 | 72,6 | 72,2 |
Austria | 70,9 | 71,0 | 71,8 |
Slovenia | 65,7 | 68,8 | 70,7 |
Luxembourg | 69,6 | 69,8 | 69,8 |
Switzerland | 70,0 | 69,7 | 69,1 |
Czechia | 67,9 | 69,0 | 69,1 |
Germany | 63,7 | 64,7 | 65,7 |
Liechtenstein | 39,8 | 52,7 | 62,8 |
Denmark | 52,0 | 53,1 | 54,0 |
Iceland | 49,5 | 49,8 | 51,6 |
Serbia | 30,3 | 28,0 | 26,5 |
Netherlands | 21,4 | 20,8 | 21,0 |
Напомена: црвеном бојом је обележен последњи доступан податак