Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Не рачунајући масовне усташке покоље учињене у Хрватској и у Цазинској крајини у лето 1941 године, страдање становништва Подкозарја представља најмасовнију трагедију српског народа током Другог светског рата. Општина Козарска Дубица изгубила је више од половине свог становништва. Међутим, она није и место највећег релативног страдања Срба, јер су они ликвидирани и преко 90%, од укупног броја, у општинама у којима су били у мањини, а где је већина Хрвата организовано учествовала у њиховој ликвидацији, попут Срба из Теслиног Смиљана или Дивосела.
У бављењу укупним страдањем Срба у Другом светском рату, морао сам да застанем код Козарске Дубице, како због масовности страдања, тако и због упита из наслова текста, јер сам детаљним посматрањем података за сваку жртву дошао до чињенице да је у Хрватској постојало више логора специјализованих за децу, коју је требало опоравити пред поклањање усташким породицама без деце, а и из других разлога, мени непознатих.
Број страдалих Срба рођених у Козарској Дубици упоредив је са бројем страдалих у Црној Гори, мада је општина Дубица имала десет пута мање становника. У Козарској Дубици је апсолутно 3,5 пута више страдало Срба него у Банату, и оваквих поређења, на штету Дубице, можемо извршити много.
Страдали по узроку смрти и по годинама
Приликом статистичке обраде података о страдалима покушали смо да дођемо до што детаљнијих информација о узроку смрти попут спаљених у црквама, бачених у јаме, умрлих од глади, смразавања, тифуса… Ови најдетаљнији подаци нису тачни и мањи су од стварног броја услед уписивања „страдао у директном терору“ код особа које су, на пример, ликвидиране у црквама и јамама. Свеједно, покушали смо да дођемо и до оваквих, детаљнијих података, уз сазнање да они нису потпуни.
Шта нам кажу основни подаци по узроку смрти и по годинама?
Укупно је пописано 16 хиљада Срба рођених у Козарској Дубици, у чему 11,4 хиљада мушкараца и 4,6 хиљада жена. При томе је 13,2 хиљада Срба страдало у 1942. години (поређења ради, у Централној Србији је 1942. године страдало 10,8 хиљада становника, највише Јевреја и Рома), што је створило огромну несразмеру између броја мушкараца и жена, те су до краја рата у неким категоријама више страдале жене од мушкараца. Млађих од 19 година ликвидирано је 5.929, што је високих 37% од укупног броја страдалих Срба из ове општине.
Највише је страдалих у логорима (8.414), затим у директном терору (3.658), у НОБ-у (1.483) и приликом депортације (1.188).
У НОБ-у је погинуло 1.379 мушкараца и 104 жене, а у том броју је било 230 млађих од 19 година. Највећи број страдалих Дубичана и Дубичанки у НОБ-у био је у 1942. години (1.041), а узевши у обзир број ликвидираних те године у директном терору (2.568), у логорима (7.603), при депортацији (948) и у збеговима (487) мало је остало живих и способних да ратује и гине у наредним годинама Другог светског рата.
У директном терору је највише страдало 1942. године Срба из Козарске Дубице, али је и у наредним годинама ликвидиран велики број. Пошто је много већи број мушкараца ликвидиран 1942. године, у директном терору је 1943. године био скоро изједначен број мушкараца и жена, док је у 1944. и у 1945. години био већи број ликвидираних жена.
Слична динамика по полу важи и за ликвидације у логорима, иако је био много мањи број убијених након 1942. године у 1944. и у 1945. години више је убијено жена од мушкараца.
У затворима је ликвидиран релативно мали број становника Козарске Дубице, укупно 208, у ћему 115 мушкараца и 93 жена, и жена је више убијено у 1943, 1944. и у 1945. години.
У Априлском рату страдало је 22 становника Козарске Дубице, а у ратном заробљеништву њих 86.
Код 85 жртава рата уписано је да су ликвидирани у црквама, у чему је чак 78 млађих од 19 година. Међутим, само у покољу у Драксенићу 14.1.1942 године убијено је 207 житеља овог села, махом жена и деце, и то већином у некадашњој цркви у овом месту, што значи да је број убијених у црквама знатно већи. Драксенић је имао највећи број страдалих становника (1.005), па је код ликвидираних у цркви вероватно написано „страдали у директном терору“.
Исто важи и за бачене у јаме, где је код 34 лица уписано да су изгубили живот на овај начин, а можемо да претпоставимо да је број знатно већи.
У дечијем логору „Прихватилиште Загреб“ умрло је од последица исцрпљености, глади и болести 93 деце из Козарске Дубице. У статистичком анексу су приложена њихова имена, али и имена 231 детета умрлог или ликвидираног у логору за децу у Сиску, као и 20 деце умрле у логору у Јастребарском. Укупно је у ова три логора умрло 346 деце млађе од 16 година, што је много пута мање од броја ликвидиране деце у збеговима, директном терору и у Јасеновцу.
Пошто је толико велика маса ликвидираних мушкараца и жена, сасвим је логично да је на принудном раду страдао веома мали број лица, њих 15.
Приликом депортација, у Славонији, ликвидирано је 1.188 становника општине Козарска Дубица. Већином се радило о женама (њих 635) и лицима млађим од 19 година (2их 789).
Од 537 лица страдалих у збеговима чак 515 су били млађи од 19 година. У збеговима је страдало знатно више становника и стављени су у категорију „на Козари, непознато“, али смо ми ове жртве уписали као „страдали у директном терору“.
Број страдалих према локацији/месту
Скоро половина од укупног броја страдалих становника Козарске Дубице ликвидирана је у логорима Јасеновац (4.641) и Земун Сајмиште (2.927). Међу ова два логора постоји разлика: у Земун Сајмиште Немци су највећим делом одвели мушкарце (само 21 жена међу страдалим у овом логору), док су Хрвати у Јасеновцу неселективно ликвидирали и мушкарце и жене и децу.
Укупно је наведена 391 локација погибије/ликвидације, али прве четири локације објашњавају 68,5% од укупног броја ликвидираних. Број погинулих у Босанској Дубици треба узети са резервом, јер садржи и податке о погинулима у другим насељима ове општине, као што постоје општа места попут: Славонија, Хрватска, Србија…
Релативно страдање по насељима
У приложеној табели ставили смо у однос број страдалих из сваког насеља општине Козарска Дубица са бројем пописаних становника 1948. године, а како би смо дошли до релативног показатеља „стопе преживљавања“ по насељима.
Извршени обрачун није коректан јер је узет у обзир само број страдалих Срба, док подаци о броју становника по насељима из 1948. године садрже и лица других националности.
Према попису становника из 1931. године Босанска Дубица имала је 33.129 становника, у чему 28.121 православних, 3.039 исламске вероисповести, 1.641 римокатоличке, 302 евангелистичке, 19 осталих хришћанских и 9 осталих или без конфесија. Према том попису је 84,9% било православаца и они су чинили изузетно велику већину становништва у готово свим насељима, док су римокатолици и исламисти били сконцентрисани у највећем насељу, тада Босанској Дубици.
И у оваквом, некоректном, поређењу података долазимо до чињенице да је у 16 насеља ове општине било више погинулих у Другом светском рату него пописаних становника 1948. године. Драксенић је релативно, и апсолутно био најтеже погођен погибијом, што је последица и његове блискости логору Јасеновац и његовом делу на босанској страни и Доњој Градини.
У Другом светском рату је у општини Козарска Дубица страдало 16 хиљада Срба са 841 различитим презименом, што даје у просеку по нешто мање од 20 погинулих по презимену. У приложеној табели излистана су презимена са највећим бројем страдалих особа.
Међу страдалима у дечјим логорима млађих од 2 године било је 39 у логору у Сиску, 15 у Дечјем прихватилишту Загреб и 3 у Јастребарском.
Литература:
Музеј жртава геноцида у Београду
Антун Милетић „Неке мере и дејства Вермахта на Козари 1941-1942 године“
Душан Узелац „Смиљан, Родно место Николе Тесле“, Хроника села бр 320.
Краљевина Југославија „Дефинитивни резултати пописа становништва од 31.3.1931 године, књига 2 – Присутно становништво по вероисповести“.
