Количина извоза хране из Украјине, Русије и нашег окружења

Руска специјална операција у Украјини изазвала је огроман скок цена прехрамбених производа зато што је Украјина једна од највећих извозница ових производа.

Из базе података ФАО може се видети да је извоз 20 пољопривредних производа са највећом количином из Украјине био тежак 71 милиона тона. Уколико пођемо од претпоставка да је за исхрану потребно годишње 333 килограма хране (око килограм дневно) долазимо до закључка да од Украјине директно зависи живот преко 210 милиона људи.

Украјина извози кукуруз и пшеницу у најмногољудније земље Африке и Азије.

Изјава Медведева: „Медведев је још објаснио да ће Русија продавати храну и пољопривредне културе само пријатељским земљама: и за рубље и за њихову националну валуту у договореним количинама.“ (линк) имаће последица не само на прехрамбену безбедност земаља зависних од увоза хране већ и на додатну дедоларизацију и деевроизацију светског тржишта валута.

Русија је имала идентичних 20 производа као и Украјина који су имали највећу тежину у извозу, али је укупна количина била мања: 59,2 милиона тона. То је количина потребна за исхрану око 180 милиона људи, што са Украјином даје готово 400 милиона људи зависних од извоза ове две државе.

Када се говори о био-лабораторијама у Украјини и експериментима са вирусима, укључујући коронарне вирусе треба имати на уму да је највећи раст укупне смртности приликом пандемије вируса COVID-19 био у земљама централне и источне Европе, у Пољској, Чешкој, Словачкој, Мађарској, Румунији, Бугарској, Словенији, БиХ, Црној Гори и Албанији.

Искључујући последње три, остале земље централне и источне Европе су, попут Русије и Украјине, постале велики извозници пољопривредних производа. Свима њима је заједничко исељавање и природан пад броја становника што је заједно довело до вишкова у пољопривредној производњи.

Извоз 20 најважнијих производа одабраних земаља централне и источне Европе тежио је 90 милиона тона, што је више од Украјине а заједно са њом и Русијом довољно је да се нахрани готово 700 милиона људи (и/или стоке).

Извоз 733 хиљада тона воде из Хрватске подсетио ме је на предсказања да ће се ратови у будућности (можда већ и сада) водити због приступа пијаћој води.

Чешка је највећи извозник воде у свету, испред Немачке и Француске, Словенија је на четвртом а Хрватска на 8. месту у свету.

Срећом, још увек вода није извор конфликта (осим због снабдевања Крима). А ако би постала вреди знати где су вишкови а где мањкови.