Koja su područja u Evropi najviše, a koja najmanje obrazovana?

Према подацима из пописа становништва 2011. у Србији је 34,4% лица старијих од 15 година имало само основну школу, и мање од ње, 48,9% је имало средњу школу, а 16,2% је имало вишу школу или факултет.

Када се из укупних података издвоје Београд, Нови Сад и Ниш, и преостане остатак Србије, долази се до огромних разлика у образовној структури становништва. Београд и Нови Сад имају готово идентичну структуру становништва према образовању: Београд има 19,2% са основном или без (19,6% Нови Сад), са средњом 52,5% (Нови Сад 53,1%), и са вишом и факултетом 27,8% (27%). Ниш има мало више мање образованих (22,9%), готово исто средње образованих (53,8%), а мало мање са факултетом (23%). Остатак Србије има двоструко већи удео лица са основном школом и без ње (41,2%), готово половина је са средњом школом (47,2%) и више него упола мање је особа са факултетом и вишом школом (11,2%).

Е сад је корисно упоредити наша метро подручја са европским, као и остатак Србије са неметрополитским подручјима у другим земљама. Податке имамо са Еуростата за 194 метро подручја и за 23 земље.

Подаци Еуростата односе се на особе у узрасту од 25 до 64 година, тако да нису потпуно упоредиви са нашим подацима. Када би имали наше податке за исти старосни узраст већи би био удео становника са факултетом и мањи са основном школом или без ње.

Према уделу становника са основном школом и без ње наша метро подручја стоје релативно добро: Београд је на 66. месту (рангирано од најмањег удела), Нови Сад на 69. а Ниш на 107. месту. Ниш је тек мало изнад просечног удела ниско образованих становника. Најмање уделе особа са најнижим образовањем имају Брно и Праг у Чешкој (по 4,2%), Рига (4,3%), Виљнус (4,8%) и Братислава (4,9%). Мање од 10% има укупно 28 метро подручја и сва су у Источној Европи.

Више од 50% становника са основним или без њега образовањем има 7 метро подручја и то 4 у Италији, 2 у Португалији и Валета на Малти. Највећи удео са примарним образовањем има Порто у Португалији.

Остатак Србије у овом поређењу не стоји баш славно: само ванметрополитска подручја у Шпанији, Португалији и Малти имају већи удео становника од Србије са основном школом, и без ње. Најмањи удео имају Литванија, Чешка, Словачка и Латвија, испред Финске.

			Less than primary, primary and lower secondary education (levels 0-2)	Upper secondary and post-secondary non-tertiary education (levels 3 and 4)	Tertiary education (levels 5-8)
	METROREG/TIME		2016	2016	2016
1	Brno	Czech Republic	4,2	66,5	29,3
2	Praha	Czech Republic	4,2	63,5	32,3
3	Riga	Latvia	4,3	51,2	44,5
4	Vilnius	Lithuania	4,8	45,1	52,4
5	Bratislava	Slovakia	4,9	57,6	37,5
6	Kaunas	Lithuania	5,0	53,2	42,3
7	Poznan	Poland	5,0	58,6	36,3
8	Warszawa	Poland	5,0	50,2	44,8
9	Kraków	Poland	6,0	57,9	36,1
10	Szczecin	Poland	6,0	55,2	38,8
66	Beograd	Serbia	19,2	52,5	27,8
69	Novi Sad	Serbia	19,6	53,1	27,0
107	Niš	Serbia	22,9	53,8	23,0
195	Valletta	Malta	54,0	25,5	20,5
196	Taranto	Italy	54,1	34,5	11,4
197	Porto	Portugal	58,0	21,0	21,0
	Non-metropolitan regions in Lithuania	Lithuania	7,3	61,0	31,7
	Non-metropolitan regions in Czech Republic	Czech Republic	8,0	74,5	17,5
	Non-metropolitan regions in Slovakia	Slovakia	8,7	72,6	18,8
	Non-metropolitan regions in Latvia	Latvia	11,8	60,5	27,7
	Non-metropolitan regions in Finland	Finland	12,2	50,0	37,7
	Non-metropolitan regions in Poland	Poland	12,5	68,4	19,1
	Non-metropolitan regions in Estonia	Estonia	14,4	54,6	31,0
	Non-metropolitan regions in Slovenia	Slovenia	15,1	57,8	27,1
	Non-metropolitan regions in Sweden	Sweden	16,2	48,9	34,9
	Non-metropolitan regions in Hungary	Hungary	19,0	63,4	17,6
	Non-metropolitan regions in United Kingdom	United Kingdom	20,4	39,8	39,9
	Non-metropolitan regions in Bulgaria	Bulgaria	21,6	57,5	20,9
	Non-metropolitan regions in Ireland	Ireland	23,2	39,7	37,0
	Non-metropolitan regions in Belgium	Belgium	23,5	40,4	36,1
	Non-metropolitan regions in Denmark	Denmark	24,0	49,1	26,9
	Non-metropolitan regions in Netherlands	Netherlands	24,7	44,1	31,2
	Non-metropolitan regions in France	France	26,4	48,1	25,5
	Non-metropolitan regions in Romania	Romania	28,9	59,1	12,0
	Non-metropolitan regions in Greece	Greece	38,2	47,3	24,7
	Non-metropolitan regions in Italy	Italy	41,0	42,9	16,2
	Non-metropolitan regions in Serbia	Serbia	41,2	47,2	11,2
	Non-metropolitan regions in Spain	Spain	48,0	21,8	30,2
	Non-metropolitan regions in Portugal	Portugal	60,9	20,7	18,4
	Non-metropolitan regions in Malta	Malta	65,3	20,9	13,8

Према уделу становништва са средњом школом наши градови стоје релативно добро: налазе се на 154, 156. и 160. месту. Најмањи удео становника са средњом школом има 18 метро подручја у Шпанији и 2 у Португалији, која имају и високе уделе становника само са основном школом или без ње. Највеће уделе лица са средњошколским образовањем имају 5 метро подручја у Чешкој, 11 у Пољској, 3 у Румунији и 1 у Словачкој.

Остатак Србије има подпросечан удео особа са средњом школом. Најмањи удео имају неметро подручја у Португалији, а највећи у Чешкој.

			Less than primary, primary and lower secondary education (levels 0-2)	Upper secondary and post-secondary non-tertiary education (levels 3 and 4)	Tertiary education (levels 5-8)
	METROREG/TIME		2016	2016	2016
1	Sevilla	Spain	47,0	19,3	33,7
2	Granada	Spain	48,3	19,6	32,1
3	Vigo	Spain	47,8	20,8	31,4
4	Bilbao	Spain	30,8	21,0	48,2
5	A Coruña	Spain	37,8	21,0	41,2
6	Porto	Portugal	58,0	21,0	21,0
7	Coimbra	Portugal	53,9	21,1	25,0
8	Barcelona	Spain	38,2	21,4	40,5
9	Murcia – Cartagena	Spain	49,9	21,7	28,4
10	Málaga – Marbella	Spain	49,5	21,9	28,6
154	Beograd	Serbia	19,2	52,5	27,8
155	Bucuresti	Romania	13,5	52,6	33,9
156	Novi Sad	Serbia	19,6	53,1	27,0
160	Niš	Serbia	22,9	53,8	23,0
195	Ostrava	Czech Republic	8,2	72,0	19,8
196	Liberec	Czech Republic	7,9	73,3	18,7
197	Plzen	Czech Republic	6,8	73,5	19,7
	Non-metropolitan regions in Portugal	Portugal	60,9	20,7	18,4
	Non-metropolitan regions in Malta	Malta	65,3	20,9	13,8
	Non-metropolitan regions in Spain	Spain	48,0	21,8	30,2
	Non-metropolitan regions in Ireland	Ireland	23,2	39,7	37,0
	Non-metropolitan regions in United Kingdom	United Kingdom	20,4	39,8	39,9
	Non-metropolitan regions in Belgium	Belgium	23,5	40,4	36,1
	Non-metropolitan regions in Italy	Italy	41,0	42,9	16,2
	Non-metropolitan regions in Netherlands	Netherlands	24,7	44,1	31,2
	Non-metropolitan regions in Serbia	Serbia	41,2	47,2	11,2
	Non-metropolitan regions in Greece	Greece	38,2	47,3	24,7
	Non-metropolitan regions in France	France	26,4	48,1	25,5
	Non-metropolitan regions in Sweden	Sweden	16,2	48,9	34,9
	Non-metropolitan regions in Denmark	Denmark	24,0	49,1	26,9
	Non-metropolitan regions in Finland	Finland	12,2	50,0	37,7
	Non-metropolitan regions in Estonia	Estonia	14,4	54,6	31,0
	Non-metropolitan regions in Bulgaria	Bulgaria	21,6	57,5	20,9
	Non-metropolitan regions in Slovenia	Slovenia	15,1	57,8	27,1
	Non-metropolitan regions in Romania	Romania	28,9	59,1	12,0
	Non-metropolitan regions in Latvia	Latvia	11,8	60,5	27,7
	Non-metropolitan regions in Lithuania	Lithuania	7,3	61,0	31,7
	Non-metropolitan regions in Hungary	Hungary	19,0	63,4	17,6
	Non-metropolitan regions in Poland	Poland	12,5	68,4	19,1
	Non-metropolitan regions in Slovakia	Slovakia	8,7	72,6	18,8
	Non-metropolitan regions in Czech Republic	Czech Republic	8,0	74,5	17,5

 

И тако стигосмо до највишег степена образовања, где не стојимо ни мало добро. Више од половине факултетски образованих, или са вишом школом, има 6 метро подручја у Европи, Брајтон и Хов, Единбург и Лондон у УК, Виљнус, Хелсинки и Стокхолм. Београд је тек на 137. месту, Нови Сад на 145, а Ниш на 162. месту. Најмање факултетски образованих има Галати у Румунији, а затим следи још 15 метро подручја у Италији и још 4 у Румунији.

Остатак Србије има убедљиво најмањи удео особа са факултетом међу областима ван метрополитских подручја, а онда следе Румунија, Малта и Италија. Највећи удео факултетски образованих ван метропола имају УК, Финска и Ирска.

 

			Less than primary, primary and lower secondary education (levels 0-2)	Upper secondary and post-secondary non-tertiary education (levels 3 and 4)	Tertiary education (levels 5-8)
	METROREG/TIME		2016	2016	2016
1	Brighton and Hove	United Kingdom	12,2	30,9	56,9
2	Edinburgh	United Kingdom	16,4	30,7	52,9
3	London	United Kingdom	16,0	31,2	52,8
4	Vilnius	Lithuania	4,8	45,1	52,4
5	Helsinki	Finland	11,7	36,6	51,6
6	Stockholm	Sweden	12,7	36,9	50,4
7	Dublin	Ireland	16,6	33,8	49,6
8	Bristol	United Kingdom	16,2	34,5	49,2
9	Aberdeen	United Kingdom	17,1	34,0	48,9
10	København	Denmark	15,1	36,0	48,9
137	Beograd	Serbia	19,2	52,5	27,8
145	Novi Sad	Serbia	19,6	53,1	27,0
162	Niš	Serbia	22,9	53,8	23,0
195	Catania	Italy	50,3	36,6	13,2
196	Taranto	Italy	54,1	34,5	11,4
197	Galati	Romania	30,4	60,4	9,2
	Non-metropolitan regions in Serbia	Serbia	41,2	47,2	11,2
	Non-metropolitan regions in Romania	Romania	28,9	59,1	12,0
	Non-metropolitan regions in Malta	Malta	65,3	20,9	13,8
	Non-metropolitan regions in Italy	Italy	41,0	42,9	16,2
	Non-metropolitan regions in Czech Republic	Czech Republic	8,0	74,5	17,5
	Non-metropolitan regions in Hungary	Hungary	19,0	63,4	17,6
	Non-metropolitan regions in Portugal	Portugal	60,9	20,7	18,4
	Non-metropolitan regions in Slovakia	Slovakia	8,7	72,6	18,8
	Non-metropolitan regions in Poland	Poland	12,5	68,4	19,1
	Non-metropolitan regions in Bulgaria	Bulgaria	21,6	57,5	20,9
	Non-metropolitan regions in Greece	Greece	38,2	47,3	24,7
	Non-metropolitan regions in France	France	26,4	48,1	25,5
	Non-metropolitan regions in Denmark	Denmark	24,0	49,1	26,9
	Non-metropolitan regions in Slovenia	Slovenia	15,1	57,8	27,1
	Non-metropolitan regions in Latvia	Latvia	11,8	60,5	27,7
	Non-metropolitan regions in Spain	Spain	48,0	21,8	30,2
	Non-metropolitan regions in Estonia	Estonia	14,4	54,6	31,0
	Non-metropolitan regions in Netherlands	Netherlands	24,7	44,1	31,2
	Non-metropolitan regions in Lithuania	Lithuania	7,3	61,0	31,7
	Non-metropolitan regions in Sweden	Sweden	16,2	48,9	34,9
	Non-metropolitan regions in Belgium	Belgium	23,5	40,4	36,1
	Non-metropolitan regions in Ireland	Ireland	23,2	39,7	37,0
	Non-metropolitan regions in Finland	Finland	12,2	50,0	37,7
	Non-metropolitan regions in United Kingdom	United Kingdom	20,4	39,8	39,9

 

На основу приложених података можемо да закључимо да је главни проблем у Србији низак удео факултетски образованих лица и то посебно ван три највећа града.