До распада источног блока или Варшавског уговора дошло је након десетогодишње економске стагнације 80-тих година прошлог века. Ове земље су имале веома ниске стопе раста БДП-а при веома великим стопама инвестиција. То је значило да су инвестициона улагања неефикасна или нерационална.
У периоду од 14 година, од 2008. до 2021. догодиле су се две велике економске кризе са падом БДП-а код већине земаља, у 2009. и у 2020.
У табели је дата непондерисана просечна стопа промене БДП-а и просечан удео инвестиција у посматраном периоду. Коефицијент ефикасности инвестиција је изведен из ова два податка и указује колико је потребно инвестиција, у проценту БДП-а, да би се остварио раст БДП-а за 1%.
У Србији је просечна стопа инвестиција била 20,6% а стопа раста БДП-а 2,1% па је требало 9,7% инвестиција у БДП-у за један проценат његовог повећања. Од територија и земаља у окружењу већу ефикасност инвестиција имало је КиМ (8,1) и Албанија (9,3) док је Румунија (9,8) имала сличан показатељ као и Србија.
БиХ, Црна Гора, Мађарска и Бугарска имале су двоцифрен однос а Хрватска је имала чак 32,9 јер је стопа инвестиција била 21,8% а раст БДП-а само 0,7%.
Пуно развијених земаља са малим растом БДП-а је имало висок коефицијент, попут Немачке (25,5%), Аустрије (36) и Француске (40).
Постоји и 12 земаља са негативним коефицијентом јер су имале негативну стопу промене БДП-а при некој позитивној стопи инвестиција.
На нивоу свих земаља постоји слаба позитивна корелација (0,29) између удела инвестиција и стопе раста БДП-а.