Ko je u Evropskoj uniji? Hrvatska ili Srbija?

Евростат је објавио детаљне податке о робној размени ЕУ у 2018 (линк). Највећи део робног извоза (64,3%) пласира се унутар ЕУ а убедљиво највише у Немачку (13,2%) испред Француске (7,45%), САД (7,42%) и УК (5,82%). Немачка је економско језгро ЕУ па је логично и да повлачи највише робе из других чланица. Од укупног увоза 63,5% робе набавља се из других чланица уније а појединачно највише из Немачке (14,1%), Холандије (8%), Кине (7,2%), Француске (5,35%) и Белгије (5,05%). Ови подаци упућују на језгро ЕУ, да је најинтензивнија интеграција у чланицама оснивачима: Немачкој, Француској и Бенелуксу.

Према вредности извоза чланица ЕУ Србија се налази тек на 52 месту са збирном вредношћу од 14,7 милијарди евра. Мању вредност извоза чланице имају у Естонију (12,8 милијарди), Латвију (12,2), Кипар (6,4) и Малту (5,4) па је постављено прво питање из наслова.

Према вредности увоза чланица Србија се налази на 57 месту са вредношћу 11 милијарди евра. Мању вредност снабдевања робом у односу на Србију чланице имају из Латвије (9,3), Хрватске (9,1), Естоније (9,1), Малте (2) и Кипра (1,8 милијарди евра).

Укупна вредност робне размене Хрватске са чланицама ЕУ износила је 27,6 милијарди евра, а Србије 25,7 милијарди евра. При томе је постојала асиметрија у релативном значају ове две државе јер је Хрватска значајнија за извоз а Србија за увоз чланица ЕУ, па је то разлог за друго питање у наслову. Степен покривености увоза извозом био је код Хрватске 48,9% а код Србије 74,7%. Дефицит у робној размени Хрватске са ЕУ износио је 9,5 милијарди евра а Србије 3,7 милијарди евра. Испада да што Хрвати зараде у туризму заправо потроше на увоз, то јест, туристи купују производе из својих земаља па је нето ефекат туристичких прихода неутралан или тек благо позитиван. Српских 3,7 милијарди дефицита можемо довести у везу са приливима од дознака и пензијама стеченим у иностранству, па што више људи напусти Србију то је могуће више повећати дефицит у робној размени (при претпоставци да нема новог прекограничног задуживања).

Чланице ЕУ су имале за 3,8 милијарди евра већи извоз у Хрватску у односу на Србију, што је утицало да је Хрватска важнија од Србије за извозни пласман код 18 земаља, док је за 9 земаља Србија важније тржиште.

Увоз из Србије већи је за 2 милијарде евра од увоза из Хрватске што је утицало да се 16 чланица више снабдева робом из Србије а 11 из Хрватске.

То је условило честу асиметрију па је код Немачке, Француске, УК, Холандије, Пољске, Чешке, Кипра и Словачке Хрватска важнија као извозно тржиште али се робом више снабдевају из Србије.

Хрватска је остварила суфицит у размени са пет чланица и то са: Кипром, Финском, Латвијом, Малтом и Пољском.

Србија је остварила суфицит са осам чланица и то са: Кипром, Бугарском, УК, Италијом, Литванијом, Румунијом, Шведском и Словачком.

Хрватска је пријавила суфицит у размени са Србијом у износу од 20,7 милиона евра док је наш РЗС регистровао суфицит у износу од 71,9 милиона евра. Када се ради о две тако поуздане земље, када су статистички подаци у питању, истина је негде на половини, тј. вероватно постоји суфицит Србије од око 25 милиона евра (што се неутралише дефицитом у размени услугама).

И тако, када би о чланству у ЕУ судили према вредности робне размене, Србија би одавно била њен члан.