Пре пар месеци нашалио сам се како српско-бугарски економски односи цветају од како је Трамп амерички председник. У прва три месеца 2017 године извоз Србије у Бугарску износио је 136 милиона евра, и био је за 73,4% већи него у истом периоду 2016 године, док је увоз вредео 93,5 милиона евра и повећан је за 41,5%.
Овим скоком вредности извоза Бугарска је постала седма по значају, иза Италије, Немачке, БиХ, Русије, Румуније и Црне Горе. У односу на исто тромесечје 2016. године Бугарска је постала значајније тржиште за извоз од Македоније БЈР, Хрватске, Словеније, Француске и Мађарске.
Овако висока стопа раста је последица извоза пар производа, а не општег пораста вредности свих производа који се извозе, па смо за потврду ове претпоставке сачекали да СТО објави детаљне податке о нашем извозу за два месеца текуће године.
Извоз је повећан за 34,5 милиона евра, са 44 на 78,5 милиона и највећи допринос долази од раста извоза бакра (за 12,8 милиона) и производа од гвожђа и челика (8,1 милиона). Уколико овим производима додамо и деривате нафте, чији је извоз повећан за 2,4 милиона евра, и отпатке од гвожђа и челика (2,3), долазимо до 25,5 милиона евра раста, што је три четвртине од укупног повећања вредности. Има ту и кукуруза и експлозива, али нам они нису тема.
Тема су нам поменути производи, где су Кинези власници челичане, а Руси власници рафинерија, па њихов допринос расту извоза Србије у Бугарску је значајан. Сад, ако бисмо за експлозиве кредит дали Американцима то би нам још више улепшало слику о геоекономским љубавима, а не сукобима. Још да препознамо позитиван утицај Турске код неких од приложених производа и слика би била величанствена и комплетна.