Након Немачке и Италије, Кина је трећа трговинска партнерка Србије већ годинама уназад и то је последица огромне вредности увоза из ње. И у периоду јануар-мај 2021. увоз из Кине (1.292,8 милиона евра) био је не много мањи од увоза из Немачке (1.425,5 милиона евра), али знатно већи од увоза из Италије (908,7). Забрињава пад релативног значаја Руске Федерације која је пала на седмо место, испод Румуније, Мађарске и БиХ уз тенденцију да Пољска, Турска и Чешка постану значајнији партнери од ње, али то је друга прича.
Извоз у Кину је увек био минијатуран све док није почео извоз бакра и производа од бакра у претходних пар година. У периоду јануар-мај 2021. извоз у Кину повећан је за 119,3% и то је највећи релативан пораст извоза међу 30 најзначајнијих партнера у робној размени. Он је повећан са 118,1 на 258,9 милиона евра. Ова вредност је и даље мање у односу на извоз у Немачку (1.034,9 милиона евра), Италију (711), Босну и Херцеговину (564,1), Румунију (562,1), Мађарску (423,6), Русију (361,3) Чешку (328,5), С. Македонију (301,3), Словенију (284,6), Црну Гору (283,4), Бугарску (263,2) и Хрватску (259,3 милиона евра). Као разлика у кумулативима између два саопштења, за период јануар-април и јануар-мај, у мају 2021. извоз у Кину вредео је рекордних 92,9 милиона евра и био је већи само у Италију, Немачку и БиХ. Збирна вредност робне размене од 359,3 милиона евра била је мања само од трговине са Немачком (480,6 милиона евра) и можда први пут већа од размене са Италијом.
Ови подаци упућују на будући раст релативног значаја Кине за трговину Србије и то обострани, а не као до сада већином у једном правцу, увозом робе из Кине у Србију.