Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Црна Гора је због забране кретања у 2020. имала највећи економски слом у Европи и била је теже релативно погођена економски него Србија када је НАТО 1999. на њу извршио агресију.
Приходи од туризма смањени су за 953,8 милиона евра, што је делом ублажено падом увоза (481,7 милиона евра) али је изазвало раст дефицита текућег рачуна на 1.089 милиона евра (као када би Србија имала 12 милијарди евра).
Приходи од туризма у износу од 118,4 милиона евра у 2020. били су на само 13,2% од прихода из 2019. или на 26,2% од вредности из 2010. Могуће је да је у време бомбардовања Србије износ прихода био мањи него у 2020. али сећам се и тада да је током јула и августа маса света из Србије боравила у Црној Гори, па не мора и да је било тако.
Економску катастрофу коју је претходна власт у Црној Гори изазвала забраном уласка у Црну Гору током летње сезоне, макијавелистички по принципу што већу пропаст изазовемо то ћемо превареном и опљачканом народу остати у лепшем сећању, сада желе да продуже испади милогораца и комита који се увећавају пред почетак туристичке сезоне.
Црна Гора би, услед ниске основице, и са половином прихода из 2019. имала повећање у односу на катастрофу из 2020. прихода за 3,8 пута! То би се повољно одразило и на све друге економске индикаторе попут прихода од саобраћаја, промета у трговини на мало… А то би онда преокренуло негативан тренд из пада у повећање броја запослених лица, раст пореских прихода и друге повољне промене.
Црна Гора је сада економски у ситуацији као након катастрофалног земљотреса из 1979. године. Тада је Србија одлучила да се 1% од плата као солидарност издваја за обнављање порушених објеката и инфраструктуре у њој. Сада јој може помоћи кроз прилив девиза од већег броја ноћења. Слобода кретања без корона тестирања може да олакша ову могућност.
Планирао сам да ове године летујем у Црној Гори, али сам читајући вести о насиљу и подршци коју од црногорске полиције такве појаве имају, близу одустајања.
Зашто бих имао било какву непријатност са вредним аутомобилом за који сам морао жестоко да штедим?
И зашто бих оставио 500 евра, мање или више, неком власнику апартмана који је до имовине дошао на криминалан или коруптиван начин? Читајући коментаре на ИН4С испод текстова о злостављањима православних „литијаша“ видео сам да многи од полицајаца и политичара имају изграђене апартмане за издавање што делом објашњава њихову бруталност због страха од било какве промене. И плаћајући таквим особама испада да награђујем њихов презир према свему српском, па и људском.
Могу себи да приуштим задовољство да обиђем Републику Српску, од Требиња до Бања Луке, да обиђем многа места у којима нисам био, попут Невесиња, Љубиња, Калиновика, Власенице, Хан Пијекса, Пала, Соколца, Рогатице, Мркоњић Града, Шипова… Чему ризик од непријатности уколико постоји сигурност нових задовољстава?
Мој предлог власницима апартмана на Црногорској обали је да се организују у удружења православних предузетника уз пароле попут „ми не поганимо цркве“.
Уколико су у време литија православни становници изашли на улице и јавно протествовали против криминално-полицијске власти, зашто се не би и сада јавно изјаснили као хришћани?
Када се тако издвоје верујући Срби и Црногорци могућност непријатности боравка у Црној Гори биће смањена бар у том делу боравка и биће новчано награђени они који су без прихода остали због злих намера бивше власти.