Kađenica i/ili Turčinovac?

Када је народ неписмен, препуштен сам себи у борби за опстанак, и такво стање потраје деценијама, народна предања крену да мешају удаљену прошлост са свеже запамћеним догађајима.

На основу дисертације пок. Радмиле Тричковић може се доћи до закључка да Велике сеобе и није било, већ да се радило о страшном геноциду над тадашњим Србима у Србији, а да је друга сеоба заправо бекство свештенства из Србије у Аустрију и још пар хиљада Климената у Хртковце и Нинковце. Крајње упрошћено, у једној реченици изречено.

Мотив за овај цитат који следи ми је прилог на порталу Магацин.орг о пећини Кађеници у Овчарско-Кабларској клисури где се страдање збега односи на Други српски устанак.  (http://www.magacinportal.org/2017/01/17/mucenici-odabrali-smrt-umesto-ropstva/)

„Из разореног Моровића ускочио је тог пролећа харамбаша Јанко (по коме, вероватно, имамо низ топографских назива попут „Јанков камен“, „Јанкова клисура“… МЗ), сакупио дружину од 150 хајдука и заузео крај око Рудника. Чувари Рудника довели су 4. августа 1697. двојицу хајдука у султанов стан у Јагодини. Један од њих, Мађар из Тате, предат је серхатлијама као роб, други, Србин, ударен је на колац у Јагодини. Запамћено је да је збег у Турчиновцу, близу кабларског Манастира Преображења, сав пострадао: они који су изишли из пећине разбили су се о стене, они који су остали унутра унутра помрли су од глади и жеђи“.

Да ли се ради о истој пећини, и да ли су се у свим пећинама у Србији догађале исте несреће сваких мање-више од сто година, не знам и надам се да има оних који би на оваква питања умели да одговоре.