Kada bi se igrali sankcijama: robna razmena Srbije i Hrvatske poljoprivredno-prehrambenim proizvodima

Укупан обим робне размене Србије и Хрватске повећан је са 711,5 милиона евра у 2012. години на 900,5 милиона евра у 2016. години. Ово повећање је готово у целости последица раста српског извоза који је повећан за 55,4% (са 299 на 464,7 милиона евра), док је увоз из Хрватске повећан само за 5,6% (са 412,5 на 435,8 милиона евра). Тако је Србија прешла из дефицита од 113,5 милиона евра у 2012. години у суфицит од 28,9 милиона евра у 2016. години. Ове тенденције су настављене и у првој половини 2017. године бржим растом извоза (+22,5%) од увоза (+12,1%).

Извоз пољопривредно-прехрамбених производа из Србије у Хрватску повећан је са 86,6 милиона евра у 2012 години на 109,3 милиона евра у 2016 години, У повећању вредности извоза за 22,7 милиона евра, раст вредности извоза сунцокретовог уља (за 8,8 милиона евра) и шећера (7,2 милиона евра) учествују за 71%. Први производ је био у власништву хрватског тајкуна, а код другог постоји мањак у хрватској производњи, док у нашем извозу шећера учествује само са 6,6%.

Најважнијих пољопривредно-прехрамбених производа за извоз Србије уопште нема међу важнијим извозним производима у Хрватску: кукуруза је продато 0,58% од укупне вредности извоза, цигарета 0,44%, смрзнутог воћа 0,2%, пшенице 0,2%.

Код података о увозу из Хрватске треба бити опрезан јер се од 435,8 милиона евра чак 96,9 милиона налази под „производи нигде поменути“. Стога ћемо користити хрватске податке о извозу у Србију јер би нас наши званични подаци дезинформисали.

На пример, према нашим подацима достављеним СТО-у (вероватно пре коначних обрада података, којима су кориговани ранији извештаји), увоз чоколаде (ХС 180632) смањен је са 7,4 на 1,9 милиона евра. Према хрватским подацима, смањен је са 11,9 на 11,7 милиона евра.

Србија је прво или међу прва три тржишта за извоз низа важних прехрамбених производа па ћемо уместо њиховог навођења приложити табелу са најважнијим производима.

На основу хрватских података добија се и другачија слика динамике и (не)равнотеже размене: уместо суфицита од 37,7 милиона евра у 2016 години имали смо дефицит од 23,3 милиона евра.

Хрватска је двоструко осетљивија на евентуалне рестриктивне мере из Србије, јер је значај Хрватске за извоз пољопривредних производа из Србије 3,8% (109,3 од 2.622,1 милиона евра), док је значај Србије за хрватске произвођаче 7,6% (132,7 од 1.745,2 милиона евра).