Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
На нашем европском путу уништено је десетине бивших индустријских гиганата, и свашта још, остало је још да постанемо странци на сопственој земљи и да се наше основно богатство, компаративна предност, а то је превише блата, тј. плодне земље по глави становника, прода странцима или упарложи. То је предвидљив пут на коме се налазимо и који нема алтернативу.
Хтедох да напишем текстић о извозу кајсија, јер је прошлогодишњи род био изузетно мали, а ове године су добро родиле. Уместо њих пажња ми је прешла на брескве где је 2016 године остварена рекордна вредност извоза у износу од 28,5 милиона евра.
Брескве су на 88. месту према вредности извоза у укупној извозној понуди Србије. Оно што је много важније то је чињеница да је Србија постала 11. светски извозник брескви и нектарина у свету. Испред Србије је 6 европских земаља и САД, Чиле, Кина и Јордан. Уколико се у 2017. години повећа производња и вредност извоза Србија ће избити на девето место испред Белгије и Холандије.
Овакво извозно чудо је, наравно било могуће захваљујући извозу у Русију, а који је повећан са 1,6 милиона евра у 2007. години на 26,6 милиона евра у 2016. години.
Укупна количина брескви која се извози повећана је са 7,5 хиљада тона у 2007. на 32,6 хиљада у 2016. години.
Јединична цена извоза повећана је са 35,5 центи по килограму на 87,5 центи.
И тако, кад би брескве бирале, а и десетине других пољопривредних производа, пољопривредници и други слојеви српског друштва, пут нам не би био безалтернативан. Подужи и температурно хладан, али људски топао.
