Јавни дуг Србије, 2000-2020.

Нове власти у Србији, након Слободана Милошевића, наследиле су јавни дуг у износу од 14,2 милијарди евра, у чему је спољни био 10,1 а унутрашњи 4,1 милијарди. То је било 220% од тада процењене вредности БДП-а (845 на 384 милијарди динара). Отпис дела дуга париском и лондонском клубу поверилаца био је условљен „непопуларним мерама и реформама“ чији се повољни исходи очекују у некој даљој будућности, а до такве будућности нисмо дошли, и још увек нам се обећава.

Најнижи ниво јавног дуга био је пред светску економску кризу, у јуну 2008, када се спустио на 8.623,6 милиона евра. За 90 месеци, за око 2.740 дана, дуг је смањиван у просеку за 2,02 милиона евра месечно, што је 23,4 евра у свакој секунди. Спуштен је на минималних 23,5% БДП-а.

Од средине 2008. до средине 2012, јавни дуг је повећан на 15,3 милијарде евра, а његов удео у БДП-у је удвостручен на 46,6%. За 48 месеци повећање дуга износило је 6.846 милиона евра, што је било у просеку 4,69 милиона евра дневно или 54,3 евра у секунди.

До краја априла 2020, јавни дуг је повећан, од средине 2012, за 9,3 милијарде евра, што је било повећање од 3,28 милиона евра дневно, или 38 евра у секунди. Мало спорије него у периоду до средине 2012, али је при томе раст удела био незнатан, на 52,4%, па ово није изгледало алармантно.

Раст јавног дуга у мају, са 24,6 на 26,8 милијарди евра погоршао је ову осмогодишњу слику: укупан раст дуга био је 11,5 милијарди евра, што је по 4,03 милиона евра дневно или по 46,7 евра сваке секунде, а то је већ блиско брзини из периода 2008-2012.

Шта се може закључити на основу искуства из претходних 20 година? Да ће у блиској будућности (као и након 2000. и у 2012.) опет бити потребне неке непопуларне мере, које доносе очигледне губитке већини, али се у некој далекој будућности назире бољитак. Веома депресивно. То што је већини земаља у свету дошло до раста дуга током пролећа 2020, по нас није утешно.

Подаци се могу пронаћи на: https://www.mfin.gov.rs/dokumenti/makroekonomski-i-fiskalni-podaci/