Jama za srpsku decu Boričevac

Уколико би било могуће направити ранг листу зверских злочина у људској историји, зверства Хрвата над Србима почињена у Другом светском рату била би при врху такве листе. Не пишем усташа, већ Хрвата, јер су они у већини подржали распад краљевине и долазак усташа на власт, као што и данас у већини подржавају усташке испаде у Хрватској (и ван ње). Уколико већина народа не одбацује зверства почињена над Србима онда се Хрвати могу квалификовати као геноцидан народ.

Лицитирање бројем жртава у Јасеновцу скреће пажњу са бруталности и дивљаштва хиљада појединачних и стотина масовних покоља, тортура и силовања у десетинама логора и затвора, са јама, цркава и река у којима су жртве бацане, спаљиване и дављене… Са умирања од глади, од тифуса и других болести и смрзавања у збеговима… Одвајања и посебне ликвидације деце из транспорта са Козаре. Постојања више логора за бебе и децу чији тачан број треба утврдити (дечје прихватилиште Загреб, Сисак, Јастребарско, логор за жене и децу Млака код Јасеновца…).

У овом аналитичком послу „искачу“ свакојака зверства и злочини. Једно од њих је ликвидација деце у јами Боричевац.

Боричевац је симбол одмазде устаника, али и преживљавања Хрвата у Другом светском рату. Срби устаници су заједно, и партизани и четници, извршили одмазду над Хрватима из овог села, преживеле су гонили до Кулен Вакуфа, где су такође извршили злочине над цивилним становништвом. Међутим, комунисти су, на челу са доктором Младеном Стојановићем (коме треба подићи споменик у центру Загреба), спречили наставак одмазди, а након тога довели и до сукоба између Срба партизана и четника, у ситуацији када су хрватско-усташка клања Срба настављена.

Историју Другог светског рата треба са ове временске дистанце објективно написати, на основу чињеница о томе шта се током рата догодило, а не на основу писања првих победника, комуниста, који су изједначавали усташе и четнике, као ни на основу усташке победе у „другом полувремену“ 1991-1995 године, од када се у Хрватској српске жртве умањују и игноришу а хрватске звери поштују унутар народног процеса помирења.

У наставку следи мој аналитички допринос сагледавању злочина почињених у Другом светском рату, кроз приказивање списка деце бачене у једну јаму у усамљеном хрватском насељу на граници Хрватске и БиХ, тада окруженом великим бројем православних Срба, а данас на граници Хрватске и Федерације БиХ, одакле су Срби довољно далеко протерани „санитарним коридором“. У другом полувремену су усташо-хрвати довршили посао, у коме су заустављени током Другог светског рата.

На списку је 113 жртава, у томе 108 деце и 5 одраслих. Мушког пола 62 и женског 51. Број ликвидираних у јами Боричевац већи је за особе код којих је написано само „убијен у директном терору“.

П.С. До краја овог аналитичког рада приказаћу и србо-четничке злочине почињене над Муслиманима и Хрватима у Другом светском рату.

Извор података: Музеј жртава геноцида у Београду.