Jagodina: turistički centar Srbije

Када бисмо повукли линије од Горе, изнад Метохије, до тромеђе Србије са Мађарском и Румунијом, затим од тромеђе Србије са Македонијом БЈР и Бугарском, на југу, и са Мађарском и Хрватском на северу, географски центар Србије био би негде на планини Рудник, у близини манастира Враћевшнице. Али, да не будемо толике цепидлаке, нећемо много погрешити уколико кажемо да је Јагодина географски центар Србије са великим амбицијама да постане и инвестициони, спортски и туристички центар. О инвестицијама смо већ писали. Што се тиче спорта, сећам се само боксера који су успешно промовисали Јагодину у белом свету (када се звала Светозарево), али би мени било лепше да је позната по шахистима. Позната је и по фул контакту, али и по стрелцима Максимовићима…

И тако долазимо до туризма. Јагодина је град препознат од већине Срба као туристички центар који поседује аквапарк, музеј воштаних фигура, а има и жирафу, тигра и мајмуне. Тај туристички део Јагодине, испод Ђурђевог брда, је ремек дело аутентичног генија Драгана Марковића Палме. Само човек обдарен детињом маштом и духом, а работан као Немац, могао је да осмисли и спроведе у дело такав просторни туристички комплекс какав има Јагодина, а који је богатији садржајима и од понуде многих мегалополиса.

За Драгана Марковића Палму и Олимпијца могу само да изразим искрено дивљење, и за њега ћу гласати уколико се кандидује на председничким изборима 2017. године, уколико, наравно, садашњи председник одустане од кандидатуре. Уколико обојица уђу у трку, мораћу да бојкотујем изборе јер не знам ко ми је дражи као аутентичан шумадијски или моравски Србин.

Расписах се ја, а заборавих на податке. Када сам ја био мали, а то је било пре трећин-века, у Светозареву је саграђен хотел Јагодина, који је више приличио неком туристичком центру, попут Копаоника, него индустријски напредном центру у бившој Југославији. Али, положај Јагодине у Моравско-Вардарској долини, на линији повратка Турака, Грка и других гастарбајтера из Немачке, као и на линији Немцима који су, о нижем трошку, аутобусима путовали на летовање у Грчку, утицао је да се у летњим ноћима испред хотела паркира по 3-4 аутобуса и да се региструју ноћења странаца. Ови странци, махом старци, би увече прошетали Јагодином, а ми млади Јагодинци би им презентовали нашу културу седећи на тротоарима испред кафића, испијајући кока коле и друге газиране производе.

Тада је, давне 1981. године, у Светозареву регистровано 66 хиљада ноћења туриста, у чему су страни имали бројку од 22 хиљаде, а домаћи 44 хиљада. Ових домаћих се не сећам, па претпостављам да се баш и нису шетали по граду, нити су долазили аутобусима.

Из статистичке публикације „Општине и региони у Републици Србији, 2016“ сазнајемо да је у 2015. години  регистровано укупно 16.398 ноћења туриста у чему су странци имали 10.887, а домаћи само 5.511. И док нам мали број страних ноћења указује на огроман туристички потенцијал, овај податак о домаћим нам говори о ниској платежној моћи локалног становништва, које је у претходним деценијама морало да промени навике у понашању и у потрошњи. Тачније, морало је да одустане од потрошње, а да понашање прилагоди целоживотном посту.

Када се Јагодина рангира са осталим општинама у Србији, мерено бројем ноћења странаца, налази се на високом 31. месту, и то јој је најбољи пласман у свим наредним поређењима. Највише ноћења странци су имали у Новом Београду, Старом Граду, Савском Венцу, Новом Саду, Врачару и Палилули, све испред најважнијег туристичког центра у Србији – Чајетини (Златибору). Сад, Јагодина је на идентичном,  31. месту, и по броју становника, па је ово и очекиван ранг, не узимајући у обзир географски положај и туристичке капацитете и потенцијале.

Када се рангирају ноћења домаћих туриста, Јагодина пада чак на 75. место, што је одраз ниског стандарда њених житеља, са једне стране, док је са друге основни индикатор огромног потенцијала за развој у будућности, са друге стране. Кроз Јагодину, тј аквапарк и друге садржаје, прође више од 500 хиљада домаћих туриста у току године, и тек сваки стоти у њој преноћи. Када се погледају цене преноћишта у Хилл хотелу поред аквапарка, тржног центра Виво и зоолошког врта „Тигар“, постаје разумљиво што је баш тако мали број ноћења. Али, ту је потенцијал за развој апартманског туризма у домаћинствима широм Јагодине, уколико је то легално и исплативо.

Листа највећих центара за домаће госте у складу је са правим туристичким центрима у Србији, те су међу првих десет општина само Младеновац и Нови Сад, ван подручја Централне Србије, то јест „Србије-југ“. Врњачка Бања је на првом месту са 498 хиљада ноћења домаћих, испред Чајетине са 458, а затим следе Рашка (310), Сокобања (184), Бајина Башта (145) и Куршумлија (143 хиљаде).

Када се ставе у однос укупан број ноћења туриста са бројем становника долазимо до индикатора туристичке интензивности локација. И опет, као у претходном пасусу, на врх листе избијају Чајетина (38 ноћења по становнику), Врњачка Бања (21), Рашка (14,8), Сокобања (12) и Куршумлија (12,2), али у врх се пењу и Крупањ (8,2) и Ириг (6,8). Јагодина се налази тек на 85. месту са 0,23 ноћења по становнику, и то нам говори да ће у наредним годинама она туристички процветати уколико прилагоди цене услуга локалном и регионалном становништву, то јест туристима са тањим новчаницима.

За крај, цитираћу нашег познатог глумца:

„Највећи проблем је што Срби нису заинтересовани за историју и да нешто ново науче. Све се свело на примарне ствари: да ли сам гладан и имам ли бензина у колима и могу ли да попијем пиће. Нико не поставља себи никаква питања, а камоли нека већа, озбиљнија, попут оних „Зашто сам ја овде“ и „Шта треба да учиним са временом које ми је дато“.

Треба волети Србију, али да је тешко, тешко је. Та љубав долази из породице, ко воли своје очеве и дедове, свој крај и град, онда на крају воли и целу земљу. Ја сам човек који стално путује и познаје свако село од Источне крајине до Мокре горе, и знам колико је ова земља лепа. Ако је ја не волим, зашто су онда сви ови људи гинули да бих ја живео слободно?“

Вук Костић, глумац