Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Усамљеност људи је логична последица процеса урбанизације, формирања мегалополиса и промене начина живота – отуђивања од природе. Недостатак пријатеља је у САД, и у другим земљама, отворио одлично тржиште психијатрима, психолозима и сличним занимањима. Исто тако, довео је до масовне појаве супститут-пријатељстава: живота са кућним љубимцима, најчешће у становима где им није природно место за живот. И тако се развио низ индустрија и услужних делатности везаних за кућне љубимце. С обзиром на демографски пад у већини развијених земаља, било би корисно упоредити ове податке са издацима за бебе. Светска економска криза није утицала неповољно на извоз хране за псе и мачке. Напротив: она је повећана у 6 година за 60,6%, што даје просечну годишњу стопу раста од 8,2%. По први пут ћемо изнети податке за два производа. Година има 365 дана (ова 366), а у Србији се може идентификовати више од овог броја производа који заслужују мало пажње. Стога ће у наредним прилозима бити и по 3, 5, 10 и више производа. Извоз хране за друге кућне мезимце повећан је за 65%, што може да значи више ствари: да се са већим бројем куце и маце јефтиније хране (економија обима), да су људи, осим усамљени и све више поремећени, па, све више, чувају неке егзотичне животиње које захтевају много више новца (на пример, анаконде, термите) да би се нахраниле итд.
Извоз хране за псе и мачке повећан је из Србије са 82 хиљаде евра у 2008, на 15,5 милиона евра у 2015 години. То је повећање од 189 пута у односу на 2008г, а за 22,2% у односу на 2014г. Ово је 135. производ према вредности извоза у 2015г. Србија је на 34. месту у свету према вредности извоза ових производа и мало је вероватно да ће напредовати у рангу јер извоз већине земаља брзо расте. Удео Србије у укупном извозу хране за псе и мачке повећан је са 0,001% у 2008 на 0,136% у 2014г. Извоз ове хране вредео је више од милион евра у седам земаља у 2015г, и то у: Грчку, Русију, Немачку, Чешку, Пољску, Мађарску и Израел. Судећи по динамици раста, овим земљама ће се у 2016г придружити и Словенија, Турска и Словачка, док је увоз БиХ смањен. Овај податак о смањењу увоза БиХ из Србије, одмах ме је алармирао да проверим наше податке о укупном увозу хране за псе и мачке у Србију: повећан је са 7,6 на 15,9 милиона евра, од 2008 до 2014г, али је дошло до незнатног смањења у односу на 2014г. Сад, тај пад, би могао да означава увозну супституцију, али и шта друго…
Извоз хране за остале кућне љубимце повећан је 2,7 пута од 2008г, а за 15,7% у односу на 2014г, од вредности од 16 милиона евра, до 43,1 милиона евра у 2015г. Ово је 54 производ по вредности извоза у 2015г. Удео Србије у укупном светском извозу ових производа повећан је са 0,238% у 2008, на 0,335% у 2014г, а Србија је била рангирана на 38. месту. У 2015г претекла је по вредности извоза Швајцарску и Литванију, те је могуће да је мало напредовала у рангу. Највећи део овог производа пласира се на тржиштима БиХ и Црне Горе, али је у 2015г започео да се нагло повећава и извоз у Русију, Италију, Белорусију, Француску и Уједињено Краљевство. 