Izvozni proizvodi Srbije 15: Od Jagodine jagode

Наслов је предалеко у односу на стварност, бајковит је, али и Аушвиц су преживели они који су имали бујну машту, а не они са највећом физичком снагом. Дакле, лепо је кад се машта.

У стварности, и у прошлости Срби, али и други балкански народи, су се бавили јагодама. То нам потврђују и топографски називи по атарима насеља: јагодњак, јагодиште…

И насеља су називана по овој воћкици. У Бугарској постоји Јагода код Старе Загоре. У Србији имамо Јагодину, Јагоду у општини Клина. У Републици Српској имамо Јагодњу у општини Братунац, Горњу и Доњу Јагодину код Вишеграда, које су основале избеглице из поморавске Јагодине, бежећи од побуњене раје под Карађорђем (претпостављам). У Федерацији БиХ имамо бивше српско село Јагодићи код Бугојна (1991 било је још 3 Срба, а 2013 није имала становника), а Јагодићи код Горажда су изумрли још пре 1991 године. Јагодни До у општини Пљевља имао је још 6 становника просечне старости од 63,3 година приликом пописа 2011г. У Хрватској постоје: Јагодна на Хвару, Јагодно у Великој Горици, Јагодњак у Осјечко-барњској жупанији, Доња и Горња Јагодња код Задра, и Јагодње код Удбине.

Дакле, овде се водимо сасвим субјективним разлозима: (1) због Јагодине, где би госп. Драган Марковић Палма и Олимпијац требао да након ових избора, па све док буде политички утицајан, врати стару славу имена, да се засаде велике површине под јагодама (или да жене похајдуче, зависно од верзије како је настао назив насељу, од јагода или од хајдукиње Јагоде); (2) због Трешњевице, одкуде сам по бабине линије (следећи пост биће, логично, о трешњама); (3) због Јагодића, личке породице од које потиче моја супруга, такође по бабине линије.

Извоз свежих јагода из Србије повећан је 8,2 пута, од 2008 до 2015г, а у односу на 2014г смањен је за 4,1%, и вредео је 8,3 милиона евра. У 2015. години су према вредности извоза претекле Србију Аустралија и Белорусија, те је она са 17. места у 2014. години пала на 19. место у 2015. години. Светски извоз свежих јагода повећан је са 1,25 милијарди евра у 2008, на 1,8 милијарди евра у 2014 години. Међу суседним земљама Србија нема конкуренцију: све оне заједно су у 2014г имале вредност извоза од 3.408 хиљада евра, што значи да је Србија имала 2,5 пута већу вредност. Конкуренцију Србији у ближем окружењу представљају Грчка (44,5 милиона евра у 2014, па 30,5 у 2015), Пољска (20,1 у 2014), и Турска (12,7 у 2014 и 19,5 милиона евра у 2015). Највећи светски извозници су: Шпанија (483 милиона евра у 2014), САД (352) и Холандија (303).

Светски извоз смрзнутих јагода повећан је са 530 милиона евра у 2008 на 678 милиона евра у 2014г. Највећи светски извозници су: Пољска (106 милиона евра), Мексико (99), Кина (81), Мароко (57), Холандија (45) и САД и Шпанија (по 42 милиона евра). Србија је и код смрзнутих јагода, као и код свежих, на 17 месту, и само јој је Бугарска на 19. била у 2014г, од земаља у окружењу, конкуренција (2,9 милиона евра). Србија је вероватно у 2015г побољшала ранг за једно место, јер је извоз из Ирске смањен са 7 на 1,5 милиона евра.

Извоз свежих јагода из Србије доминантно је зависан од руских купаца: док је укупна вредност повећана са милион евра у 2008. на 8,3 милиона у 2015г, извоз у Русију је повећан са 958 хиљада евра, на 7,6 милиона евра, респективно. У 2015г извоз је постојао у 14 земаља, а знатније вредности био је још у Белорусију (247 хиљада евра), у Румунију (131) и у Црну Гору (125).

Количина свежих јагода повећана је са 912 тона у 2008, на 5.366 тона у 2015, мада је у 2014 години рекордна количина износила 7.245 тона. Просечна цена приликом извоза износила је 1.110 евра по тони у 2008, била је 1.195 евра у 2014г, и скочила је на 1.547 евра по тони у 2015г. Највећа цена приликом извоза постигнута је у Италију (2.473), а најнижа у Белгију (543) и Пољску (592).

Извоз смрзнутих јагода је просторно диверсификован. Повећан је са 3 милиона евра у 2008, на 6,7 милиона евра у 2015г. У 2008 години највећа вредност била је у Немачку (969 хиљада евра), а у 2015г значајне вредности су евидентиране у Француску (1.775 хиљада евра), Русију (1.537), Белгију (681), Аустрију (666) и Италију (617 хиљада евра).

Количина смрзнутих јагода повећана је са 2.020 тона у 2008, на 3.782 тоне у 2015 години. Просечна цена повећана је са 1.486 евра по тони у 2008, на 1775 евра у 2015. Највиша цена постигнута је код извоза у Белгију (3.197), а најнижа у Турску (942 евра по тони).

Постоји регистрован извоз и код ХС 200880 Strawberries nes,o/w prep/presvd,whether/not sugard,sweet/spiritd, где је повећан са 12 хиљада евра у 2008, на 219 хиљада евра у 2015г, након 408 хиљада евра у 2014г.

Да закључим.

1. Србија има велики потенцијал да повећа вредност извоза јагода са скромних 16 милиона евра, колико је у 2015. години износио. Да би се то и постигло, потребно је организовати откуп јагода од њихових узгајивача, изградити хладњаче…
2. Јагодина би морала у том правцу да посвети више пажње: уместо што се поклањају плацеви страним инвеститорима, могли би и да се искористе за гајење јагода.
3. Уопште, сем малина више пажње би требало да се посвети шљивама, трешњама, вишњама, јагодама, и другим производима од мајчице земље којом ходамо, уместо што се народ збуњује великим темама (фискална консолидација, резање јавне потрошње…) од којих нема користи, а о штетама нећемо, да не кваримо лепу тему.