Izvozni proizvodi Rusije: porcelan

Економска будућност Русије није нимало охрабрујућа након што се исцрпу залихе нафте и гаса. Укупан извоз Русије је веома зависан од извоза само четири производа: сирове нафте, деривата нафте, природног гаса и каменог угља, удео им се кретао у распону од 46% у 2016. до 70% у 2013.

Уколико је највећа држава на планети зависна од цена само два производа (нафте и гаса), онда се не може говорити ни о каквој њеној снази осим нуклеарне, а коју је наследила од СССР-а, није је створила у претходних 30-так година. Када цене нафте и гаса расту, расту и порески приходи, повећавају се сви видови потрошње, приватне и јавне, повећава се и увоз, бајка од благостања. Незгодно је када цене ових производа падају.

Када искључимо ова четири производа извоз Русије је повећан са 110,8 милијарди евра у 2008. на 133,4 милијарди евра у 2018. И у овом делу извоза је много сировог извоза, попут злата, дијаманата, пшенице, алуминијума и других производа чија вредност извоза зависи од кретања цена на светским берзама. Али, како то већ бива у аналитичком раду, што дубље копамо све се више проналази лешева, па од количине смрада на крају долази разумно питање: чему све претходно копање?

Задржаћу се на наслову. Враћајући се са протеста против издаје Косова (18.2.2019) случајно угледах у Дечанској улици продавницу са руским порцеланским производима, највише шољама за кафу. Глас разума у мени би ме снажно упутио даље улицом, али превладале су емоције: Јагодинац, што је полу-Пироћанац, колико тога дугујем својој супрузи? Зар не би било добро да је обрадујем неким лепим поклоном? Емоције су победиле разум, што се мало пута догодило у више протеклих деценија, и купим један производ. Па кад већ учиних такво сумануто дело, ред је био и да проверим како стоји Русија у извозу порцелана.

Русија има 33 производа чији извоз вреди више од једне милијарде евра и они су у 2017. учествовали са 81% у укупном извозу ове земље.

Производи од порцелана били су тек на 671. месту са вредношћу од 4,7 милиона евра. Њихов извоз је вредео 3,8 милиона евра у 2006, смањен је на само 1,4 милиона евра у 2010, да би од тада почео константни раст вредности. У 2017. су пласирани у 48 земаља, а Србија је била на претпоследњем месту са фактурисаних хиљаду евра, тик испред Индије на последњем месту.

Светски извоз производа од порцелана повећан је са 2,8 милијарди евра у 2007. на 6,5 милијарди у 2017. Највећи део извоза има Кина, чак 73,7%, или 4,8 милијарде евра. Али, Кина је највећу вредност имала у 2015, када је он износио 6 милијарди евра. Друга је у 2017. била Немачка са само 295 милиона евра, па УК са 114 милиона. Русија је била тек на 45. месту, а Хрватска је са 2,6 милиона евра била на 49. (што је најмања вредност коју је имала од 2007).

Србија је у 2017. била на 62. месту са извозом вредним 582 хиљада евра и он је у 2018. повећан на 623 хиљада евра.

Ма како је мала вредност извоза порцеланских производа будућност Русије итекако зависи од способности њених предузетника да произведу индустријске производе којима ће бити конкурентни на светском тржишту.

Приче о величини Русије, о њеној одбрамбеној моћи, северном гасном току, и слично, подсећају ме на један стари виц. Гледају Американци како Руси (тада СССР) боје месец у црвено. Шта ћемо ми да урадимо, питају се. Написаћемо кока кола белом бојом на тој позадини.

Овај виц садржи јаку поруку и за Русе и за Србе: нису важни истина и правда, само добар маркетинг (лажи, по потреби слатке или горке).