Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Словенија има три и по пута мањи број становника од Србије без КиМ-а, а тачно дупло већу вредност извоза, што значи да има седам пута већу вредност робног извоза од Србије по становнику.
Словенија је мала земља, са малом унутрашњом тражњом. Та чињеница тера производна предузећа да највећи део производње извозе и да непрестано траже нова тржишта.
Србија, тачније предузећа у њој лоцирана, је повећала извоз након 2011. године, до 2015. године, за 42,5%, док је Словенија повећала за 15,1%. Србија је повећала релативну вредност извоза са 40,6% словеначке у 2011. години, на 50,3% у 2015. години. У будућности би требало да очекујемо наставак овог по Србију позитивног тренда.
У табели су излистани подаци о 25 најважнијих извозних тржишта за предузећа из Словеније и Србије. Сличност је изузетно велика, али то је последица дејства два фактора: (1) Србија и Словенија су географски веома блиске, и (2) словеначка предузећа производе у Србији и из ње пласирају робу на трећа тржишта.
Поређење вредности извоза Србије у односу на словеначку вредност може да нам укаже где је пласман из Србије релативно мали, а у односу на потенцијално могућу много већу вредност.
Србија, међу својих 25 најважнијих тржишта за извоз, само код 6 има већу вредност извоза од Словеније и то код: БиХ, Румуније, Црне Горе, Македоније БЈР, Бугарске и Грчке. Ово су све земље географски ближе Србији од Словеније, па је ова већа вредност и очекивана и логична.
Овде долазимо до пароле: „И ЕУ и САД и Русија“, која би требало да буде прагматичан став у пословању сваког предузећа, а у складу са профитним интересима и трошковима транспорта и другим баријерама за пласман робе. Словенија, тј њена предузећа, има већу вредност извоза и у Русију и у САД. У 2015 години Србија је имала 82% од вредности словеначког извоза у Русију, и 45,8% од вредности извоза Словеније у САД.
Ови подаци указују на две могућности: (1) да Србија треба да има већу вредност извоза у Русију од Словеније, попут извоза у 6 блиских земаља и (2) да осим традиционалног извоза муниције и оружја у САД треба повећавати извоз свих производа који могу да поднесу трошкове транспорта и нецаринских баријера, а како би вредност извоза била што ближа словеначкој.
За пласман у земље ЕУ, треба пажљиво погледати податке и узети у обзир њихов положај у односу на Словенију и Србију. Већина података у корист Словеније је последица њеног положаја на Западу и веће близине тржишта, а уз чланство у ЕУ и мањих нецаринских баријера.
