Izvoz krastavaca iz Srbije

Постоји десетине пољопривредних производа који заслужују мало пажње како би се похвалили њихови резултати у извозу. Један од њих је извоз краставаца и корнишона.

Без гледања у упоредиве светске податке, као и податке о увозу, сами подаци о извозу изгледају импресивно: у само три године извоз је повећан више од 4 пута, са 986 хиљада евра у 2013. години на 4.166 хиљада евра у 2016. години. То је постигнуто пласманом краставаца у Немачку и Аустрију, па ако свиње из Србије, као некада, не могу, а оно краставци могу.

Увидом у увозне податке долазимо до непријатне чињенице да смо код краставаца имали дефицит у трговини све до 2016. године. Увоз је стабилних годишњих вредности, у распону између 3 и 4 милиона евра, па је порастом извоза на износ од преко 4 милиона евра остварен суфицит од 192 хиљаде евра у 2016. години.

Главни снабдевачи краставцима Србије су Албанија и Македонија БЈР, испред Грчке и БиХ. Увоз из Албаније повећан је за три године 15 пута! Са 117 хиљада евра на 1.763 хиљада евра. Албанија је потиснула Македонију БЈР на друго место, па је и увоз из ове јужне комшинице смањен три пута, са износа од преко 3 милиона евра до 2011 године на једва један милион евра у 2016 години. И док је Еди Рама осведочени пријатељ Србије (нарочито брат му, кад дође на квалификациону утакмицу у фудбалу), па ове пријатељске односе не би требало кварити, краставци из Македоније БЈР квалификују се уз вино да буду блокирани у лето када Македонци блокирају увоз пшенице из Србије.

Светски извоз краставаца повећан је са 1,3 милијарде евра у 2009. години на више од 2 милијарде евра у 2015. години. Највећи извозници су: Шпанија, Холандија, Мексико, Канада и Иран. Србија се налази на релативно високом 34. Месту, према вредности извоза од 3,3 милиона евра у 2015 години, и у 2016 години је вероватно напредовала за једно место јер је Литванија смањила извоз. Али, када погледамо листу, све земље са којима се Србија граничи, изузев Хрватске имају веће вредности извоза, при чему су код Македоније БЈР и Албаније веће управо услед извоза у Србију.

Вредни пажње су подаци да је САД највећи светски увозник краставаца, а да је Русија на четвртом месту. И док код Русије треба само усмерити трговце да крену са пласманом на велико, код САД треба сачекати да уђу у трговински рат са Мексиком и ЕУ, па заменити главне снабдеваче, баш попут економског сукоба Русије са ЕУ који нам је дошао „као кец на десетку“.

И тако, мало о краставцима, па ћемо о шаргарепи, грашку и другим производима јер заслужују да се једном годишње резултати произвођача и извозника спомену.