U oktobru 2008. godine sam na RTS-u, u emisiji OKO izjavio da Srbija treba da se preusmeri na zemlje Istoka jer će kriza u Evropi biti dugotrajna. Nakon pet godina (malo manje) mogu da konstantujem u kojoj meri su to sve ostale evropske zemlje, tačnije njihova preduzeća, uradile brže i bolje ovu preorijentaciju od Srbije.
Stav da je potrebno da Srbija ublaži efekat svetske ekonomske krize preorijentacijom izvoza na Istok i druge udaljene zemlje nije bio politički, ili ideološki, već je bio zasnovan na analitici (da su ove zemlje pred krizu imale brži rast, i da su bile manje izložene bankarskim tokovima od Evrope) i intuiciji da će posledice bankarske krize biti dugotrajne, kao u Japanu.
Šta nam kažu podaci o izvozu evropskih zemalja, četiri godine nakon izbijanja krize? Ukupan robni izvoz evropskih zemalja iznosio je 5.454 milijarde evra u 2012. godini, i bio je za 13,9% veći nego u 2008. godini. Pri tome je izvoz u evropske zemlje povećan za 7,6%, dok je izvoz u ostatak sveta povećan za 33,3%. Izvoz u Kinu je povećan čak za 82,8%, i može da objasni 12,3% povećanja ukupnog izvoza evropskih zemalja.
Gde je Srbija u ovom procesu geografskih promena robnih tokova? Imala je malo veću stopu rasta izvoza od prosečne (18,4%), malo veću stopu rasta izvoza u neevropske zemlje (36%), i sa još uvek jednim od najmanjih udela neevropskih zemalja u ukupnom izvozu (povećan je sa 4,1% na 4,7%), nakon Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Albanija i Makedonija su u 2008 imale manji udeo vanevropskih zemalja, ali su u 2012 godini prevazišle Srbiju. Od 42 izlistane zemlje, samo su 4 imale sporiji rast izvoza u ostatak sveta u odnosu na izvoz u Evropu, i to su Malta, Litvanija, Ukrajina i Island. Kod Ukrajine i Litvanije radi se o
velikom rastu udela izvoza u Rusku Federaciju.
Hrvatska je jedina imala stagnaciju robnog izvoza, dok su pad imali Luksemburg, Crna Gora i Finska. Sve one su povećale vrednost izvoza van Evrope.
Dok je ukupan udeo zemalja van Evrope povećan sa 24,2% na 28,4%, najveći rast udela ostatka sveta u ukupno izvozu imale su Turska (sa 37% na 50,2%) i Grčka (sa 16,9% na 27,8%). Pošto su ovo nama geografski bliske zemlje, na granici Evrope i Aziji, one nam upravo i ukazuju na lokacijsku prednost Srbije u vreme krize da se privreda preorijentiše na rast izvoza u Aziju, pošto je rast izvoza u Rusku Federaciju sada impresivan (povećan je sa 374 na 677 miliona evra).
Najčešći najvažniji vanevropski partner je SAD. Međutim, SAD su mnogo češće najvažnije kod zemalja sa sporom dinamikom ukupnog izvoza, u odnosu na zemlje sa bržom dinamikom, gde se češće pojavljuju Kina i druge azijske i afričke zemlje.
Šta se iz svih ovih podataka može zaključiti? Da postoji ogroman potencijal da se poveća ukupan izvoz preorijentacijom proizvodnih firmi da više izvoze u udaljene zemlje. U 2012. godini evidentirano je skromnih 415 miliona evra, uz udeo od 4,7%, dok je prosečan u Evropi 28,4%. Samo dostizanje prosečnog evropskog udela značilo bi vrednost od 2 milijarde evra, ili za petinu veću ukupnu vrednost izvoza. Na političarima je da razumeju ovaj potencijal (umesto mantranja datumom), i da sa zajedno sa privrednicima aktiviraju kako bi se on i realizovao. Pomoć medija u tom procesu je dobrodošla.
Na pitanje u koje zemlje preduzeća iz Srbije mogu da značajno povećaju izvoz, polovinu odgovora može da pruži poređenje sa
Hrvatskom, pošto ima približno istu vrednost ukupnog izvoza, a i Tito je bio Hrvat, što im je oduvek bila komparativna prednost. Prošlu godinu Srbija je završila sa 771 milion evra manjom vrednošću ukupnog izvoza od Hrvatske, dok je u zemlje van Evrope izvozila 900 miliona evra manje (što znači da je izvoz u evropske zemlje Srbije bio veći za 129 miliona evra, uključujući i neidentifikovane zemlje, brodove, bunkere…). Hrvatska je u 92 zemlje imala veću vrednost izvoza od Srbije, u iznosu od 990 miliona evra, a Srbija u 54 zemlje, više za 90 miliona evra od Hrvatske.
Ukoliko isključimo egzotične destinacije za pranje para, poput Kajmanskih i Britanskih Devičanskih ostrva, najveća razlika u korist Hrvatske postojala je u izvozu u SAD (za 204 miliona evra), Tunis (116), Liban (56), Egipat (50), Kanadu (48), Japan (48),
Saudijsku Arabiju (30), Južnu Afriku (30), Liberiju (25), Azerbejdžan (22), Katar (22), Libiju (20), Kinu (20), Alžir (19), i Australiju (13 miliona evra). Osim zemalja sa oružanim sukobima radi se i o zemljama gde Hrvatska i Srbija imaju broju dijasporu.