Izvoz automobila iz Srbije – neke činjenice

Фијат је почео да монтира један свој модел у Крагујевцу у последњем тромесечју 2012. године, а у 2013 години то је утицало на огроман скок укупне вредности извоза Србије. Али, у претходне три године опада вредност извоза Фијата што делује успоравајуће на укупну динамику пораста.

Уместо, како јавно предлажу неки мени драги економисти, да се преговара са Фијатом о новом моделу који би се производио у Крагујевцу, мислим да би требало да се јасно израчунају све директне и индиректне користи и трошкови од овог пројекта и посла. При кумулативној вредности извоза од 5,4 милијарди евра фонд исплаћених зарада (додата вредност произведена у Србији) износио је око 200 милиона евра (груба процена, лако се могу израчунати прецизни подаци из биланса Фијата предатих АПР-у). Индиректне користи проистичу из доласка пратећих фирми у Крагујевац и у Србију, из потрошње новца његових радника у Крагујевцу… Овоме треба супротставити дате субвенције, опроштене порезе и друге трошкове па доћи до нето-користи или нето-трошка.

Но, то ми није био мотив. Хтео сам да проверим има ли одлива профита преко трансферних цена. Уверио сам се да нема јер је разлика између наших вредности регистрованог извоза и података о увозу из Србије релативно ниска, рекло би се занемарљива.

Приложене су две табеле: о рангу Србије у светском извозу путничких возила и о књижењу извоза аутомобила из Србије и увозу из ње.

Лепо звучи и изгледа да је Србија не 33. месту у свету према вредности извоза путничких аутомобила. Још је лепши податак да је Мексико на 8. месту у свету. Само, да ли су радници у Србији и у Мексику задовољни својим платама и условима за рад?Претпоставимо да јесу.

Ранг Русије испод Србије, на 35 месту, доводи до још једног питања: зашто би Руси дозволили да се Фијатова возила код њих пласирају без царине уколико према овим подацима Србија за њих представља извозну силу?