Изумирање Срба у Хрватској и у Србији

Резултати пописа у Хрватској у 2021. представљају последицу комбинације нестајања становништва негативним природним прираштајем и исељавања у развијеније земље. Они су најава резултата пописа становништва у Србији у 2022. години.

Пре уласка Хрватске у ЕУ остарели Срби су се враћали да умру у места из којих су протерани у хрватским акцијама Бљесак и Олуја. Стога је приликом пописа у 2011 (линк) просечна старост Срба била преко 50 година и било је очекивано да ће се њихов број у Хрватској смањити за 20% до 30%.

На основу пописа становништва у Хрватској можемо очекивати да је у Србији исто релативно смањење у 60-так мањих општина. Веће општине и градови имаће такође смањење броја становника, и мањи пад у градским насељима биће последица исељавања и већег пада у сеоским. На основу садашње старосне структуре становништва можемо очекивати да ће сви градови, укључујући ту и Београд (не и Нови Пазар) имати веће смањење броја становника приликом пописа у 2031 у односу на пад у 2022.

Коефицијент корелације између удела Срба у 50 насеља где су у Хрватској били најбројнији у 2011. и индекса укупног броја у 2021. био је релативно високо негативан и износио је -0,77. Коефицијент код удела Срба у жупанијама и индекса укупног броја у 2021. био је -0,685. Што је већи удео Срба у укупном броју у 2011. то је био нижи индекс укупног броја у 2021.

Срби су до 1991. живели у крајинама у којима је била најмања густина насељености становништва услед непогодног терена који је вековима служио за одбрану повољнијих места за живот. У тим подручјима живели су и Хрвати као мањинско становништво па када су етничким чишћењем Срба 1995. постали већина били су и много старији од Хрвата у Загребу, Сплиту, Ријеци, Пули, Вараждину. Без Срба и остарели Хрвати немају разлога да живе у ненасељеним подручјима. Просечна густина насељености у Личко-сењској жупанији је 8 становника по квадратном километру, у Сисачко-мословачкој 31,5, Вировитичко-подравској 34,9 а у Пожешко-славонској 35,3. Све су ово жупаније где су некада Срби живели у великом броју а сада их и Хрвати напуштају.

И без Хрвата, да Србију етнички очисте, у Србији имамо десетине остарелих општина са просечном старошћу преко 50 година које су се квалификовале да у 2031. прођу као Срби приликом пописа у Хрватској 2021.

Прилажем табелу од пре 9 година у којој сам само допунио колону са укупним пописаним бројем становника у 2021. и индексом укупног броја у односу на 2011.

Највећи релативан пад броја становника имале су Врховине за 50,9% са 1.381 на 678 становника. Оне се налазе између Оточца и Плитвичких језера а село Чанак је јужно од њих.

Следи Двор са смањењем за 43,5% и већина општина са већински српским становништвом, обојена жутом бојом, имала је смањење броја за више од 20%.

Ријека (-14,7%), Осијек (-9,4%), Карловац (-10,1%), Пула (-7,9%), Сисак (-15,2%) и Сплит (-8,6%) наслућују резултате пописа у Нишу, Крагујевцу, Лесковцу, Смедереву, Шапцу, Чачку, Краљеву, Крушевцу, Зрењанину, Суботици, Кикинди… Мањи градови попут Пожаревца, Јагодине, Бора, Зајечара, Ужица, Врања, Прокупља, имаће веће релативно смањење.