Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Прошлогодишња расправа у Скупштини Србије приликом доношења буџета и мера економске политике у којој су представници власти и опозиције применили сликовито изражавање помињањем тупих ножева и оштрих жилета језиво ме је асоцирала на усташка клања у Другом светском рату. Таква терминологија, заједно са прославом стогодишњице Великог рата, ме је одвела на проучавање историје преживљавања српског народа кроз векове, од Сеоба Милоша Црњанског до истраживања српских насеља под руководством Јована Цвијића.
Свашта се у тим проучавањима може пронаћи, и свашта је Српски народ преживео. Турци су неколико пута потпуно очистили од становништва Централну Србију, од велике сеобе до бежаније из 1813. године. Арнаути су протерујући Србе стигли скоро до Крушевца и Лесковца пре Српско-Турских ратова 1876-1878 године. И током 90-тих Срби су етнички очишћени са велике територије у Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији, на којој су живели вековима.
Народ се на свакојаке начине прилагођавао да би преживео. На пример, живео је у земуницама дубоко у шумама, далеко од турских насеља. Налазио је неприступачне терене за изградњу села, где би живео слободан. Бегао је од казне након освета Турцима и Арнаутима за обешчашћења жена и њихово присилно исламизирање. Трпео је свакакве неправде у непрестаној тежњи да буде слободан, чак и када је већина европских народа живела у кметству. И материјална одрицања у Србији након бекства са родне земље, крајем прошлог века, трпео је заједно са својим народом у Србији. Тешко је да се у историји може наћи народ који је толико тога преживео, поднео и истрпео.
Истрпеће и све мере које ће бити донете и примењене у овој и у наредним годинама. Истрпети хоће, али преживети неће, јер је демографски слом у Србији међу најдубљим у свету.
Мени се постављају два питања. Да ли је народ мере које су донете и мере које ће ускоро додатно бити примењене заслужио? И да ли су политичари у Србији бирани да би се бавили хируршком терминологијом (резати, сећи…)?
Da li je narod zaslužio Šerifa od Notingema? Naravno da nije. Narod ima vlast koju zaslužuje samo u slučaju da ta vlast ne održava poredak brutalno prikrivenom i neprekrivenom silom. Teško je, tačnije skoro nemoguće, protiv sile boriti se goloruk. Pogotovu kada je distribucija moći toliko široko rasprostranjena poslednjih 70 godina da oligarhija ima svoje ljude i u najzabitijim mesnim zajednicama. U Srbiji decenijama postoje ljudi prvog i drugog reda, samo što to tek malobrojni shvataju. Prvo treba ti što su drugog reda postanu svesni svoje pozicije, pa da onda jednog dana odluče da se bore za svoja prava… Dug je put izlaska iz Šervudskih šuma… A da ne govorimo što ne postoji, niti će postojati, Robin Hud…
Meni je vrlo interesantno razmisljanje na temu koliko dugo ovakav demografski slom moze da traje (hoce li nas „pregaziti“ doseljenici ili cemo jednostavno isprazniti teritoriju ili pomalo od oba). Predlazem nadleznima da razmisle da se svim zenama koje rode dvoje i vise dece obezbedi radno mesto u javnom sektoru, kao i da one jedine imaju pravo da tamo rade (ili da cine preko 90% zaposlenih) i primaju platu sa budzeta. Tako bi i ocevi bili „pogurani“ da se malo vise potrude i pokusaju da na slobodnom trzistu doprinesu svojoj porodici sto vise a i porezi bi se „radije“ placali. Ovako necemo nikuda.
“На пример, живео је у земуницама дубоко у шумама, далеко од турских насеља.“
крајем 19. века, магазин national geographic је имао репортажу из србије у којој је приказано управо ово, да је ослобођени народ изашао, буквално из земуница на слободу. фотографије људи су биле врло потресне.